Osmog i devetog maja obeležili smo 75. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata i pobede saveznika nad Hitlerovim fašizmom. Više od 60 miliona ljudi u tom ratu izgubilo je život, mnogi od njih stradali su u koncentracionim logorima. „Sećanje na rat i ratne užase mora se održati budnim za sva vremena“, stoji u saopštenju nemačke vlade povodom te godišnjice.
I upravo u ovim danima, usred pandemije korona-virusa, stiže vest da će u Sarajevu biti održana misa zadušnica za pale hrvatske pomagače nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, takozvane „ustaše“.
Da podsetim, od okupacije Jugoslavije 1941, pa sve do kraja rata 1945. oni su, pod Hitlerovim patronatom, vladali u novoosnovanoj „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“ (NDH) kao kolaboracionisti nacističkog režima. Oni su u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i delovima Srbije koje je tada zauzela Hrvatska deportovali i ubijali jevrejsko stanovništvo, muslimane, Srbe, Rome i hrvatske političke opozicionare. Samo u Sarajevu zabeleženo je više od 10.000 žrtava ustaškog režima.
-pročitajte još: Blajburg 2019: „Pa ovako nije bilo ni u Jugoslaviji“
Osam dana nakon kraja rata, na jugoslavensko-austrijskoj granici, u blizini grada Blajburga, Britanci su jugoslavenskoj armiji „izručili“ pripadnike ustaškog pokreta, vojnike NDH, crnogorske, srpske i slovenačke naci-kolaboracioniste, te civile koji su se hteli da se predaju britanskoj vojsci. U vrlo kratkom vremenskom periodu, jugoslavenske jedinice ubile su brojne zarobljenike bez ikakvog sudskog postupka, a druge su poslali na marševe smrti. U komunističkoj Jugoslaviji (1945-1991) ta nedela nikada nisu rasvetljena. Blajburg je postao mesto na kojem komemoracije organizuju ljudi zarobljeni u prošlosti.
U međuvremenu, u Blajburgu se svake godine u maju održava jedan od najvećih skupova fašista Europe. Pod krinkom „religiozne priredbe“, Blajburg je vremenom postao mesto hodočašća ne samo za desno-ekstremne katoličke sveštenike, bivše ustaške borce i neonaciste, već redovno i za visokorangirane hrvatske političare. Održavanje skupa nije prekinuto ni nakon što se od njega i zvanično distancirala dijeceza Koruške.
Zbog korone je ove godine nastupila sasvim nova situacija: skup u Blajburgu ne može da se održi. Zato sada vrhbosanski nadbiskup kardinal Vinko Puljić 16. maja u sarajevskoj katedrali namerava da služi misu za žrtve Blajburga.
Pravo na slobodu veroispovesti u bosansko-hercegovačkoj demokratiji je zagarantovano. Ali svejedno, protiv mise za Blajburg ima mnogo protesta. Treba li u jednom multietničkom gradu, koji je tako neizrecivo propatio zbog nacionalizma u poslednjem ratu pre 25 godina, uopšte da se održi jedna manifestacija za naciste? Čak je i tročlano Predsedništvo BiH izuzetno jedinstvenog mišljenja: sva tri člana preporučila su kardinalu da promisli o svojoj odluci.
Bosanci su van sebe – a to može biti i razlog za zabrinutost. Građani se naime boje da može biti izgreda zbog „Blajburga“. Političari su pozvali građane da budu smireni, na primer najveća bošnjačka stranka SDA: „Od građana zahtevamo da svoje neslaganje s održavanjem mise u katoličkoj crkvi ne izražavaju na način koji može dovesti do incidenata.“ I poglavar Srpske pravoslavne crkve u BiH osudio je Puljićevu odluku – i najavio oštrim rečima kraj saradnje dveju crkava: „Ovom odlukom ste za nas zauvek zatvorili vrata katedrale.“ U multietničkoj državi u kojoj su tolerancija i poštovanje suživota najvažnija stvar, ova kriza samo dodatno produbljuje već postojeće rovove.
Izraelska ambasada u albanskoj Tirani, koja je nadležna i za BiH, kao i vodeći jevrejski predstavnici u BiH, takođe su se obratili kardinalu Puljiću, baš kao i brojne demokratske organizacije, stranke, te poznate osobe. Predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci u otvorenom pismu je naglasio da ta misa „podseća na krvnike naših majki, očeva, dedova, zemljaka i svih drugih nedužnih ljudi, koje su ubili fašisti paradržave NDH“, odnosno da znači oživljavanje i jačanje fašizma. Čak je i američka ambasada u Sarajevu pozvala organizatore da se distanciraju od „istorijskog revizionizma i retrogradne retorike“.
Hrvatski narodni sabor, krovna organizacija 13 hrvatskih političkih stranaka, podržala je kardinala Puljića. Baš kao i parlament Republike Hrvatske, koji je pokrovitelj komemoracije u Blajburgu.
Poslednjih godina se uočava da HDZ, vladajuća stranka u Zagrebu, sve više skreće udesno. Isto to važi i za njenu sestrinsku stranku u BiH. Postavlja se pitanje zašto se u ovom slučaju EU pretvara da ništa ne vidi. Hrvatska je članica Evropske unije i u ovom slučaju bile bi primerene odgovarajuće mere. Ali EU i Evropska narodna stranka (čiji je član i HDZ) očigledno samo posmatraju šta se događa – i to bez ikakvih posledica.
Smatram da je zabrinjavajuća stvar kada desničari i antisemitske snage nesmetano mogu da šire svoje ideologije koje preziru ljude. Nikada ne smemo da zaboravimo od čega smo oslobođeni pre 75 godina. Nikada ne smemo da prestanemo da se neumorno borimo protiv fašizma. Pozivam Evropsku narodnu stranku, Brisel i najviše zvaničnike Katoličke crkve da se jasno pozicioniraju protiv fašizma i desno-nacionalnih snaga, te da otkažu misu pre nego što bude prekasno.
Mogu samo da se nadam da će i bosanski kardinal Puljić pre subote shvatiti da misa za fašiste neće podstaći pomirenje, već upravo suprotno.
Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do '92. ministar za poštu i telekomunikacije u vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema suzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni posrednik za BiH, a u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH. Povremeno piše kolumne za DW.