Podmornica je ukotvljena u luci Karlskrona. Samo mali deo tamnog čeličnog kolosa viri iz vode, a ratna zastava Švedske vijori se na vetru. Podmornica je deo flote koju Švedska donosi u NATO. I na to smo ovde ponosni, kaže šefica švedske flotile podmornica Paula Valenburg.

Ona govori o floti podmornica „svetske klase“ koja može odlično da manevriše u tom specifičnom prostoru. I druge države su sposobne da to urade sa svojim podmornicama, „ali mi smo eksperti u Baltičkom moru, poznajemo region spolja i iznutra kao retko ko drugi“, kaže.

Samo Nemačka, Poljska i Švedska imaju podmornice

Pet modernih podmornica, posebno za misije u Baltičkom moru i to upravo u vreme ruske agresije. To NATO čini jačim, kaže Jakob Vestberg, profesor na Švedskom univerzitetu odbrane u Stokholmu.

On priznaje da brojka od pet podmornica ne zvuči kao velika oružana sila, ali ističe da „inače samo Nemačka i Poljska imaju podmornice. Što se tiče poljskih, nije sasvim jasno da li su u funkciji. Nemačka ima šest podmornica. Dakle, to je skoro dupliranje kapaciteta NATO u regionu.“

Baltičko more je plitko i voda je mutna. To otežava nadzor, posebno ako to radi jedna država. Komandatkinja flote Valenburg i njen tim će se zato u budućnosti fokusirati prvenstveno na dobru saradnju s Nemačkom. Jer, podmornice ne mogu da pokriju neograničeno područje kada su u pitanju nadzor ili operacije, ali zajedničkim radom možemo „bolje sprečiti neprijatelje da ovde deluju“, naglašava ona. Valenburg još ne želi da otkriva detalje buduće saradnje.

Dugo čekanje na pristupanje NATO

Švedska je već godinama veoma blisko sarađivala sa NATO, ali ne kao članica. Nakon što je Rusija pre dve godine izvršila invaziju na Ukrajinu, Švedska je podnela zahtev za članstvo u isto vreme kada i Finska. Ali, Švedska je morala dugo da se izbori da dobije odobrenje od Turske i Mađarske.

NATO neće samo profitirati od švedskih podmornica, jake mornarice i vazduhoplovstva. Švedska je geopolitički takođe važan deo slagalice za Alijansu, kaže Vestberg. Regionalno odbrambeno planiranje NATO biće mnogo lakše ako može u potpunosti da uzme u obzir švedske resurse i teritoriju.

Baltičko more – „izazovno okruženje“

Baltičke države i Poljska moći će mnogo bolje da se zaštite nakon pristupanja Švedske. Pojačanja i resursi bi ubuduće mogli brže da se transportuju u region Baltičkog mora, a Rusiji će biti teže da izoluje taj deo Baltičkog mora, kaže Vestberg.

Švedska takođe želi da doprinese finansijski: zemlja bi da postigne cilj NATO od dva odsto BDP-a za odbranu već ove godine.

Članstvo u NATO čini da se i ljudi u Karlskroni osećaju bezbednije, kaže kapetan podmornice Viktor Moberg. Baltičko more je oduvek bilo „izazovno okruženje“, a u sadašnjoj situaciji sve je postalo još nepredvidljivije.

jv/dr (ard)