Prema podacima vlade u Stokholmu, broj imigranata u Švedskoj je trenutno mali kao što dugo nije nije bio. Na to ukazuju podaci Nacionalnog zavoda za statistiku, izjavila je u četvrtak švedska ministarka za migracije, Marija Malmer Stenergard.

U periodu od januara do maja ove godine, Švedsku je napustilo 5700 više ljudi nego što se u nju doselilo. Ovaj trend će se, kako se predviđa, verovatno nastaviti, rekla je Stenergard.

Takođe je dodala da je i broj zahteva za azil na najnižem nivou od 1997. godine.

Drastična promena kursa 2016. godine

Trend smanjenja broja podnetih zahteva za azil nije nov. Još 2016. je zabeležen značajan pad broja podnetih zahteva, na oko 22.000, dok je prethodne godine taj broj iznosio preko 156.000 – što je mnogo za zemlju sa nešto više od deset miliona stanovnika.

Znatno manji broj zahteva povezan je sa promenom kursa tadašnje švedske vlade. Švedska je ranije vodila prilično liberalnu politiku prema migraciji i integraciji, primajući veliki broj ljudi iz kriznih zemalja kao što su bivša Jugoslavija, Avganistan, Sirija, Irak i Somalija. Međutim, krajem 2015. tadašnja socijaldemokratska vlada značajno je promenila politiku migracija.

Od oktobra 2022. na vlasti je manjinska vlada koju predvodi premijer Ulf Kristerson, a koju čine umereni, demohrišćani i liberali, uz podršku desničarske nacionalističke stranke Švedske demokrate.

„Imajući u vidu velike probleme u vezi sa registracijom, smeštajem i pružanjem pomoći sve većem broju potražilaca azila koji su tada dolazili u zemlju", Švedska je tada uvela različite mere, piše Bernd Parusel za nemački Savezni centar za političko obrazovanje.

Te mere su, kako navodi, prvo, obuhvatale pristup švedskoj teritoriji kako bi se podneo zahtev za azil. Drugo, odnosile su se na dodeljivanje zaštite i pravne posledice toga. Treće, trebalo je da podstaknu dobrovoljni povratak i dosledno sprovode deportacije odbijenih potražilaca azila, kaže Parusel.

Strože mere, ali bolja integracija?

U izjavi za štampu, švedska vlada je navela da sve više ljudi, rođenih u Iraku, Somaliji ili Siriji, ponovo napušta Švedsku. Koliki je tačno udeo ovih dobrovoljnih povratnika u trenutnim brojkama o iseljavanju, ostaje nejasno. Ali, ministarka za migracije Stenergard veruje da su trenutni brojevi iseljenika i doseljenika rezultat restriktivnije politike prema imigraciji iz proteklih godina: "Napori vlade daju rezultate."

Motivacija iseljenika, naročito onih koji su u Švedsku došli kao migranti, ostaje nejasna. Parusel je već 2017. izjavio da "otežavanje života azilantima kojima je naređeno iseljenje" nije prikladna metoda za podsticanje dobrovoljnog povratka. On je tvrdio - ukoliko se tim ljudima ukine novčana pomoć i smeštaj stvaraju se socijalni problemi.

Stenergard je izjavila i: "Trend ka migraciji koja može biti savladana je od ključnog značaja ako želimo da poboljšamo integraciju." Na prvi pogled, izgleda logično da je uspešna integracija lakša kada dolazi manji broj migranata.

Međutim, prema mišljenju migracionog stručnjaka Parusela, pokušaj da se Švedska učini što neprivlačnijom za migrante i, na primer, držati migrante u neizvesnosti duži vremenski period u vezi sa njihovim šansama za ostanak, dok se istovremeno promovišu inicijative za bolju integraciju i brže uključivanje u društvo - ne funkcioniše.

Stanje iza brojki - kriminalne bande i dalje operšu

Generalno gledano, može se reći da je Švedska efikasno ograničila migraciju u poslednjih nekoliko godina. Međutim, jedan od pokazatelja da to ne rešava sve probleme je i dalje prisutna kriminalna aktivnost bandi. Borba protiv ovih bandi je jedan od glavnih ciljeva sadašnjeg konzervativnog premijera Ulfa Kristersona – on je ovu pojavu direktno povezao sa "neodgovornom politikom imigracije i neuspešnom integracijom" prethodne vlade.

Zemlja se već godinama suočava sa kriminalnim bandama, koje se finansiraju uglavnom putem trgovine drogom i prevarama. Zbog sukoba između bandi često dolazi do smrtonosnih pucnjava i eksplozivnih napada. Neretko su u tim napadima žrtve i nevini ljudi. Ova vrsta kriminala najčešće se dešava u siromašnijim četvrtima i predgrađima, gde uglavnom žive ljudi sa migrantskom pozadinom. Prema rečima stručnjaka, to je u velikoj meri povezano sa visokom stopom nezaposlenosti, nedostatkom perspektive i siromaštvom.