Đaci 4. razreda osnovne škole Levestad u Sjobou u južnoj Švedskoj stavljaju svoje pametne telefone u malu drvenu kutiju, a učiteljica Madelen Sevedšon sve to pre časa zaključava u ormar.

U Švedskoj nije neobično da učenici četvrtog razreda već imaju pametni telefon. Deca takođe ne nose teške torbe - zato što na času rade digitalno, na laptopu ili tabletu.

Ali danas će biti drugačije. Učiteljica pokazuje deci novi udžbenik matematike. „Prvo vam ga dajem da ga pogledate u slobodno vreme. Prelistajte ga. Potpuno je nov!"

Prave knjige u razredu! Posle skoro četiri godine škole, za ovu decu je to prvi put. Do sada su na časovima matematike radili skoro isključivo na laptopu.

Posle samo nekoliko minuta, učenica Ines primećuje razliku: „Ima više opisa. To nismo imali na laptopu. Ali sada moram sama da pročitam, to je malo teže. Ranije mi je računar čitao zadatke naglas."

Smernice pre 5 godina - laptop a ne udžbenici

U mnogim švedskim učionicama polako počinje da se dešava preokret - povratak na staro. Jer, čak i đaci osnovnih škola već godinama se podučavaju gotovo isključivo digitalno. A pre samo pet godina, školske vlasti su u nacionalnim smernicama preporučile korišćenje digitalnih nastavnih sredstava kao što su laptopovi ili aplikacije i da ne koriste udžbenike.

Međutim, pokazalo se da je to imalo i nedostatke, kaže učiteljica osnovne škole Žanet Viberg.

„Kod đaka je opala brzina čitanja, manji je rečnik i lošije razumevanje pročitanog. Verujemo da je to zato što smo previše radili digitalno."

Švedski školski sistem je liberalizovan. Pored državnih škola, postoje i brojne privatne, a osnovna škola traje 9 godina. Obrazovna politika se ne kontroliše centralno, škole i nastavnici pristupaju digitalnoj nastavi na različite načine. Švedska konzervativna vlada to želi da to promeni i nastavnicima uskoro isporuči nove smernice.

U fokusu: učenici osnovnih škola

Švedska vlada je za vraćanje knjiga u škola samo ove godine na raspolaganje stavila 60 miliona evra. Ministarka škola Lota Edholm posebno zahteva da učenici osnovnih škola ponovo više čitaju.

„Problem sa digitlizacijom je što je većim delom došla odozgo. Prosvetni radnici su bili protiv, ali su imali osećaj da ih niko nije slušao. Digitalna nastavna sredstva su za stariju decu. Znamo da, prema istraživanjima mozga, mala deca uopšte ne bi trebalo da dolaze u dodir sa ekranima."

„Mnogi roditelji takođe žele da vratimo knjige. Jer, sa knjigom mogu lakše da razumeju šta dete treba da nauči za sledeći test, umesto da im se da neka cedulja ili samo link", ​​kaže ministarka Edholm.

Najbolje je kombinovati knjige i laptop

U školi Levestad u južnoj Švedskoj, za čas geografije deca uzimaju sa police laptopove: treba da upoznaju svoju zemlju, nauče gde se nalaze gradovi i regioni i da ih obeleže na ekranu.

Jedan laptop ne radi kako treba. „Može da prođe ceo čas dok ponovo proradi. To je loše. Pisanje je mnogo bolje! Više se povezuje sa mozgom" kaže đak.

Švedske školske vlasti takođe ukazuju na ulogu nastavnika koji bi trebalo da se na pravi način nose sa novim mogućnostima. U svakom slučaju, nastavnica Žanet Viberg ne želi da predaje potpuno bez laptopa.

„Budućnost je digitalna. Moramo da učimo decu o ovom svetu i da ih učimo na pravi način. Da ponovo imam izbor, izabrala bih kombinaciju."

Ovaj prilog izvorno je objavljen na nemačkom.