Pre skoro dve godine, u maju 2022, Švedska je podnela zahtev za članstvo u NATO, pod utiskom ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Sada je došlo vreme i da postane član Alijanse. Kao poslednja država-članica severnoatlantskog saveza, Mađarska je u parlamentu velikom većinom glasova odobrila zahtev Švedske.

Tome su prethodili teški pregovori s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Taj desničarski populista blokirao je ulazak Švedske u NATO do samog kraja, verovatno zato što je Stokholm više puta kritikovao njegovu politiku. Tek prošlog petka, nakon što je švedski premijer Ulf Kristerson lično posetio Budimpeštu i nakon dogovora o kupovini i održavanju švedskih borbenih aviona JAS 39 Gripen, Orban i njegova vladajuća partija Fides odustali su od otpora.

Uoči glasanja ovog ponedeljka 26. februara 2024, od Orbana su se mogli čuti mnogo prijateljskiji tonovi: „Ulazak Švedske u NATO ojačaće bezbednost Mađarske“, apelovao je premijer na poslanike. Oni su njegov zahtev prihvatili: za ratifikaciju je glasalo 188 poslanika, protiv je bilo šest, a uzdržanih nije bilo.

„Istorijski dan“

Švedski premijer Ulf Kristerson je nakon glasanja ocenio da je ovo „istorijski dan“. „Parlamenti svih država-članica NATO sada su glasali za ulazak Švedske u NATO“, objavio je on Iksu. „Švedska je spremna da preuzme svoju odgovornost za evroatlantsku bezbednost.“

„Da“ iz Budimpešte primljeno je s izvesnim olakšanjem i među ostalim državama NATO: „Put za Švedsku u NATO je jasan – to je pobeda za sve nas“, napisao je nemački kancelar Olaf Šolc takođe na Iksu. „Odluka jača našu odbranu saveza, a time i bezbednosti Evrope i sveta“. Sličnu izjavu dao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO. Finska je primljena u Alijansu kao 31. članica u aprilu 2023, dok se Švedska još mnogo meseci morala da se bori kako bi njeno članstvo ratifikovale Turska i Mađarska. Turska je odustala od blokade u januaru, a Mađarska sada, krajem februara.

idj (ard)