Saša Pešić nije mogao da veruje svojim očima kad je video tri štenca, slaba i mršava, kako idu prema njemu. Pešić je to snimio telefonom pre nekoliko sedmica. Psiće je zatekao nedaleko od Niša, na jednoj deponiji. Da nije naišao, kaže, izgladneli bi do smrti.

Pešić je uveren da su ih tamo ostavili ilegalni uzgajivači – kaže, tako rade kad ne uspeju da prodaju štenad. I keruše pate, priča nam Pešić, jer se koriste kao „mašine za rađanje“. „Ilegalnim uzgajivačima nije važno kako su životinje, njima je važan samo profit.“

Ovaj čovek u Nišu brine o više od 800 pasa koje je spasao od gladi, ulice ili bolesti.

Potražnja iz Nemačke

Jedva 150 kilometara istočno, u Sofiji, Magdalena Peneva gleda poslednji snimak koji je načinila pri istrazi. Peneva nije u policiji, već vodi bugarski ogranak udruženja za zaštitu životinja „Četiri šape“. Nedavno se predstavila kao zainteresovana mušterija, i tako otkrila leglo pasa u jednoj kući u Sofiji.

Video prikazuje kako posle kraćeg razgovora ilegalni uzgajivač uzima izmučeno štene iz kartonske kutije. Od keruše nema ni traga.

„Čuli smo mnogo štenaca iz podruma“, seća se Peneva. „Ali na kraju ništa nismo mogli da dokažemo. Za to bi policija trebalo da zvanično pretraži kuću. Morali bi to da čine svaki put kad ima indicija.“ No bugarska policija ne može da izađe na kraj sa prodavcima hiljada štenadi koja se svakodnevno nude putem interneta.

Ipak, Magdalena Peneva zna da je veliko tržište za pseću mafiju iz regiona zapravo zapadna Evropa, posebno Nemačka. U Nemačkoj svako pet domaćinstvo ima psa, a potražnja je vrtoglavo skočila u doba pandemije kada ljudi više vremena provode kod kuće. Tako su skočile i cene za rasne pse.

Mafija koja mahom operiše iz Srbije, Bugarske i Rumunije navodno zarađuje milijarde evra godišnje. Šverc pasa postao je veliki kriminalni posao.

Samo odgovorni kupci mogu da spreče mafiju

Laura Koler je to osetila na svojoj koži. Ova žena, koja živi na severu Nemačke, prošle godine je na internetu naišla na oglas u kojem se nudio crni psić. Zvao se Čiko, koštao je 600 evra. Laura Koler kaže da je oglas delovao ozbiljno, kao i svi drugi. Posle razmene mejlova, pogođena je kupovina.

„Sve je išlo brzo. Stavili smo novac na sto, i otišli bez ikakvog ugovora“, seća se ona. „Odmah smo pomislili da ovo nije dobro. Zašto nije bilo nikakvog ugovora? Zašto nismo dobili knjižicu vakcinacija za psa?“

Koler je poverovala prodavačici na reč. Ali je veterinar odmah utvrdio da je Čiko zaražen virusom koji se često nalazi kod pasa sa Balkana. Morali su da ga uspavaju dan posle kupovine.

Od prodavačice nije bilo ni traga ni glasa. Koler želi da to što pre zaboravi. „Ako pretpostavimo da iza toga stoji nekakva pseća mafija… ne znam da li je dobro kačiti se sa njima.“

Bugarska aktivistkinja Magdalena Peneva nada se novom zakonu u EU, koji bi trebalo da stupi na snagu u aprilu. Tada bi sve onlajn-platforme preko kojih se nude štenci morale da budu verifikovane, i na prodaju bi smeli da budu samo registrovani psi.

Pa ni to neće pomoći, kaže Peneva, ako ne bude strogih kontrola. I identifikacioni brojevi mogu da se falsifikuju. Ona zato apeluje na odgovornost svih koji nabavljaju psa – to treba da rade samo kod ovlašćenih uzgajivača.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android