„Arkan je simbolizovao u Srbiji deceniju rata, kada su znanje, poštenje i težak rad bili povezivani s gubitnicima, dok su kriminal i nasilje omogućavali uspon pojedinaca“, piše autor članka Frank Vilman. On svoj tekst u levičarskom listu Frajtag počinje opisom sahrane:

„Predvođeni velikim pogrebnim kolima, hiljade ljudi su 24. januara 2000, po zubatom suncu, krenule ka Centralnom groblju u Beogradu. Na čelu povorke bila je udovica Ceca, balkanska diva iza koje su išli muškarci mračnih pogleda, među njima poznate ličnosti, pesnici, političari, gangsteri i radoznali posmatrači. Devet dana ranije, Željko Ražnatović, poznat kao Arkan, plaćeni ubica srpske tajne službe, ratni vođa, političar, vlasnik fudbalskog kluba i biznismen – ubijen je u holu beogradskog hotela 15. januara.“

„Većina Srba oprostila od njega kao od heroja i branioca otadžbine, dok se na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj slavilo zbog njegovog krvavog kraja“, piše nemački nedeljnik.

Potom se hronološki i prilično detaljno navode najvažniji momenti iz Arkanovog života, od početka do kraja: „Željko je rođen 17. aprila 1952. u kasarni u Brežicama (Slovenija), u vojničkoj porodici, kao četvrto, najmlađe dete i jedini sin. Otac je bio pukovnik JNA, a vojska i svet partizana oblikovali su njegov sistem vrednosti: čast, disciplina, drugarstvo. Kao partizanski vođa, 1944. oslobodio je Prištinu od nemačke okupacije. Kada je Arkan imao šest godina, roditelji su se rastali.“

Decenija pljački po Evropi i početak rada za DB

Frajtag navodi da je Arkan kao tinejdžer, prvi put uhapšen zbog krađe tašne. „Ni policijske pretnje ni batine kod kuće nisu pomogle. Još kao mladić završio je iza rešetaka“.

Sa 20 godina odlazi u Italiju, gde počinje svoju pravu kriminalnu karijeru. U Belgiji je 1974. uhapšen zbog pljačke banke, osuđen na deset godina, ali beži posle nekoliko nedelja. Slede pljačke u Švedskoj, Holandiji, Nemačkoj i Švajcarskoj – i svaki put zatvor i bekstvo, poslednji put 1983.

Od kraja 1970-ih, navodi nemački nedeljnik, Arkan je bio u službi državne bezbednosti SFRJ: „U svetu podeljenom Hladnim ratom, tajne službe nisu imale granica. Terorizam je smatran nužnim zlom: na jednoj strani bili su teroristički emigranti, koji su ubijali jugoslovenske diplomate, postavljali bombe u ambasadama i konzulatima ili otimali avione, a na drugoj državna bezbednost koja je reagovala ubistvima emigranata, atentatima i razbijanjem – iz njihove perspektive – neprijateljskih političkih manifestacija.“

Ratovi devedesetih: Arkanovi tigrovi

Nemački list nastavlja: „Kasne 1980-te u Jugoslaviji je obeležio čuveni slogan Slobodana Miloševića izgovoren na Gazimestanu 28. juna 1989, ’Niko ne sme da vas bije’.“

„Poseban uticaj na tadašnju atmosferu u Srbiji imao je trijumf Crvene zvezde u Kupu evropskih šampiona 1991“, podseća autor i navodi da se „državna bezbednost, kako bi sprečila da opozicija koja se okupljala oko fudbalskih navijača stekne veći uticaj, oslonila na Arkanove usluge.“

Otada su navijači Zvezde postali Delije, a Arkan je odatle regrutovao pripadnike Srpske dobrovoljačke garde (SDG), paramilitarne jedinice čiji je postao komandant, piše Frajtag i dodaje da su Arkanovi tigrovi, oko 1.000 ljudi, angažovani od sredine 1991. do kraja 1995, a finansirala je i opremila srpska tajna policija.

Haška optužnica za ratne zločine

„Nakon izbijanja rata u Bosni, u aprilu 1992. ta jedinica delovala je na hrvatskom i bosanskom frontu, učestvujući u etničkim čišćenjima, tokom kojih su bosanski civili ubijani ili nasilno deportovani. Arkan je lično predvodio većinu operacija, nagrađivao svoje oficire i vojnike ordenjem i ratnim plenom. U srpskim medijima stekao je neviđenu popularnost.“

„Kada je decembra 1991. primirje privremeno okončalo borbe u Hrvatskoj, Istočna Slavonija, sa svojom srpskom autonomijom na istoku Hrvatske, postala je praktično Arkanova privatna država. Sa sopstvenim oružanim snagama i podrškom Državne bezbednosti, Arkan je do kraja života ostao neprikosnoveni vođa srpskog podzemlja i počeo da se politički sve više eksponira.“

Nakon toga, u članku sledi opis neuspelog političkog angažmana, a potom i „svadbe veka“ s balkanskom turbo-folk divom Cecom.

„Kada je krajem 1995. Dejtonskim sporazumom, okončan rat u BiH, Arkanovi tigrovi su u aprilu 1996. zvanično rasformirani. A onda je 30. septembra 1997. Haški tribunal podigao optužnicu protiv Željka Ražnatovića zbog ratnih zločina nad bošnjačko-muslimanskim civilima, zločina protiv čovečnosti i teških kršenja Ženevskih konvencija u 24 tačke. Arkan je očigledno postao problematičan.“

Tri metka u potiljak

Sledi filmski opis ubistva Arkana 15. januara 2000. u hotelu Interkontinental u Beogradu: „Dobroslav Gavrić, pripadnik beogradske policije u 17.10 je ispod mantila izvukao pištolj CZ-99 i ispalio tri metka u Arkanov potiljak. Tokom suđenja ostalo je nejasno koji su razlozi doveli do Arkanove likvidacije, kao i ko ju je naredio. Mnogi svedoci su neočekivano preminuli, nestali ili se nisu pojavili na suđenjima.“

Autor zaključuje članak sledećim rečenicama: „Arkan za ultradesničarske nacionaliste ostaje srpski heroj. Ljubitelji turbo-folka još uvek uzdišu nad njegovom romansom sa Cecom i ’svadbom veka’.“