Bez obzira na to da li je reč o kukastom krstu na nekoj klupi u parku ili grafitu sa neprijateljsko parolom protiv stranaca na javnom mestu – Irmela ih pronalazi i - briše. Akciju je počela 1986. godine kada je uočila grafit na zidu u Zapadnom Berlinu na kojem se tražilo oslobađanje Rudolfa Hesa. Hes je bio visokorangirani član NSDAP tokom Trećeg rajha. Do svoje smrti 1987. godine, boravio u je zatvoru u berlinskoj četvrti Špandau.

„Natpis nisam odmah uklonila, jer sam bila veoma iznenađena i šokirana", priča ta aktivistkinja za DW. Ali desetak časova kasnije – vratila se i sve uklonila. Taj trenutak opisuje kao „ključni doživljaj". „Bio je to divan osećaj i mislila sam: 'Vidiš, uklonila si ga, ti si to uradila'." Otada ta 70-godišnjakinja struže, čisti i prefarbava neonacističke simbole i parole gde god da ih pronađe. Njena marljivost već ju je odvela i u Belgiju, Italiju, Francusku i Austriju.

Desnoekstremistički simboli iz vremena nacionalsocijalizma ili oni koji Nemce predstavljaju kao nadmoćniju rasu, u Nemačkoj su zakonom kažnjivi. Međutim, ponekad prođe mnogo vremena dok se takvi natpisi ne uklone s javnih mesta. To je razlog zbog kojeg Irmela nastavlja sa svojim akcijama: „Ti nacistički simboli, koji su već odavno morali da budu uklonjeni, ostaju tako godinama", ljuti se Irmela i dodaje da se, i nakon njihovog uklanjanja, još uvek mogu videti tragovi „jer je ostatak zida taman". Zbog toga je došla na još jednu ideju.

„Bila sam sa decom u Zangerhauzenu u Saksoniji-Anhalt i želeli smo da ostružemo kukasti krst sa jednog zida." Ipak, i nakon što su ga ostrugali, simbol je još uvek bio vidljiv pa je ona preko toga sprejom nanela zelenu boju. Na to joj je jedno od dece predložilo da nacrta srce – i ona je to i uradila. Deca su, kaže, bila oduševljena – a i u njoj se tada nešto promenilo. Od nacističkog simbola „88" ona tako sada pravi – leptira.

Mržnja ne poznaje granice - borba protiv nje ipak poznaje

Irmela Mensah-Šram raduje se svaki put kad vidi rezultat svog rada: na primer zeleno srce tamo gde je nekad bila mržnja. Međutim, neke njene poslednje akcije napravile su joj problem s vlastima. Ona je u u jednom podvožnjaku u Berlinu prefarbala grafit „Merkelova mora da ode". Taj slogan protiv kancelarke Angele Merkel, potiče od pokreta Pegida, neprijateljski raspoloženog prema strancima. Pristalice tog pokreta nedeljama su se okupljale na demonstracijama u Drezdenu. Bivša vaspitačica je tako od natpisa „Merkel mora da ode" (na nemačkom: Merkel muss weg"), napravila natpis „Pazi! Mržnja mora da ode!" (na nemačkom: „Merke! Hass weg!") Sve je ofarbala roze bojom i nacrtala dva srca.

Uprkos dobrim namerama, policija je protiv nje podnela prijavu zbog nanošenja materijalne štete. Početkom oktobra na sudu u Berlinu izrečena joj je opomena, prema kojoj, ukoliko u toku sledeće godine ponovi takav čin, mora da plati novčanu kaznu u visini do 1.800 evra. Portparol suda objasnio je da kazna ne bi bila takva da je ona uklonila recimo kukasti krst. Ali parola „Merkelova mora da ode" nije protivna ustavu, zbog čega je zaradila opomenu.

Irmela Mensah-Šram je za svoje akcije „čišćenja" Nemačke, dobila i odlikovanje - Savezni orden za zasluge. Ona to vidi kao dokaz da ima podršku među građanima. „Ljudi koje ne poznajem su mi pisali i nudili novac ukoliko budem morala da platim 1.800 evra." Podrška ju je iznenadila i potvrdila joj da je to što ona radi – prihvaćeno. Državna tužiteljka zamolila ju je da svoj protest izrazi na drugi način, ali Irmela ostaje nepopustljiva. Ne samo da će se žaliti na sudsku odluku, već će i dalje grafite mržnje da pretvara u srca.