Žene češće pate od bolova u leđima, depresije i glavobolje. Muškarci, s druge strane, kraće žive jer češće stradaju u saobraćajnim nesrećama i češće boluju od kardiovaskularnih bolesti. I za vreme pandemije korona virusa, muškarci su bili prvi na meti.

To su rezultati naučne studije objavljene u uglednom medicinskom časopisu The Lancet Public Health. Istraživači su analizirali razlike između polova na primeru 20 vodećih uzroka bolesti i smrti, u svim uzrastima i svim delovima sveta.

„Tokom života žene su više vremena u lošem zdravstvenom stanju, dok muškarci pate od stanja koja će ih ranije ubiti", kaže za DW Luiza Sorio Flor, jedna od autorki studije.

Većina razlika između polova pojavljuje se u adolescenciji. To nije samo vreme kada biološke razlike počinju da utiču na živote ljudi, već i kada osećaj polne pripadnosti - bez obzira na biološki pol, počinje da utiče na život, pišu istraživači u svom radu.

„Nije samo reč o biološkom telu u kojem ste rođeni. Radi se o rodnom iskustvu sredine u kojoj živite, koje doprinosi tim izmerenim razlikama", objašnjava za DW profesorka Sara Hoks sa Londonskog univerzitetskog koledža (University College London) koja nije bila uključena u studiju.

I lekari su seksisti

A uzroci su brojni: to nisu samo fiziološke razlike ili običaji u društvu. Deo krivice snose i lekari.

„Poznato nam je da postoji pristranost već u dijagnozama u zdravstvu, kada se ženama mnogo brže utvrdi mentalni poremećaj", kaže jedna od autorki istraživanja, Luiza Sorio Flor sa američkog Instituta za merenja i procenu zdravlja (Institute for Health Metrics and Evaluation, IHME).

Istovremeno, čak i ako se žale na psihičke smetnje, muškarci će teže biti upućeni na terapiju već i zbog predrasude da „muškarčinama" to nije potrebno. Zbog toga statistike pokazuju da veći broj žena pati od psihičkih poremećaja.

„Bolove u leđima" je malo teže objasniti. Tu svakako određenu ulogu imaju i fiziološki razlozi kao što je veća osetljivost na bol s obzirom na oscilacije hormona, razlike u obliku skeleta, kao i fizički stres tokom trudnoće i porođaja.

Ali postoje i druga istraživanja koja svedoče da i lekari češće samo odmahnu rukom kad im se neka žena požali na bolove u leđima. To, kako se pokazalo, rade i lekari i lekarke, iako su detaljnija istraživanja pokazala da je kod žena donji deo leđa u mnogo gorem stanju nego kod muškarca, koji će brzo biti upućeni na terapiju.

Autori istraživanja smatraju da ni same žene ne traže lekarsku pomoć u tom slučaju, jer su previše zaokupljene svojim radnim mestom, a tu su i održavanje domaćinstva i briga za porodicu.

„Ženske bolesti" nisu toliko važne

Luiza Sorio Flor i njene kolege su uporedili podatke istraživanja iz 1990. i 2021. i u tih trideset godina su utvrdili nešto zanimljivo:

„U više kategorija može da se primeti manje slučajeva oboljenja, ali razlika između muškaraca i žena ostaje stabilna."

Stanja koja nesrazmerno pogađaju žene, kao što su bolovi u donjem delu leđa ili depresije, pokazala su daleko manje ili gotovo nikakvo smanjenje od 1990. u poređenju sa stanjima koja više pogađaju muškarce.

Londonska profesorka smatra da seksizam zaista postoji - ali u čitavom zdravstvenom sistemu:

„Mislim da postoji tendencija u okviru globalnih zdravstvenih sistema da se zdravlje žena izjednačava sa njihovom reproduktivnom sposobnošću. Dakle, zdravlje žena je uvek usmereno na to šta se dešava sa njihovom matericom", kaže Hoks.

Istraživači koji su objavili rad najavljuju da će pokušati da dođu do više, kvalitetnijih podataka, ali sve veći problem im je - politička korektnost.

Naime, sve češće se u dijagnozama uopšte ne beleži pol pacijenta ili pacijentkinje, a pogotovo ne polna opredeljenost. To se sada videlo i tokom pandemije korona virusa: da je bilo boljih podataka o polu obolelih, možda bi i iz toga mogli da se izvuku neki zaključci o boljoj terapiji.

Ali za Luizu Sorio Flor je ovo istraživanje pre svega otkrilo banalnu činjenicu: „Naši rezultati su prilično jasni. Zdravstvene potrebe muškaraca i žena su jednostavno različite". A to bi trebalo da bude i pouka za državne sisteme zdravstvene zaštite: za „muške" bolesti kao što je infarkt, po svim bolnicama se izdvajaju velika sredstva. Ali kada su u pitanju „ženske" bolesti, čak i kada je to mentalno zdravlje, redovno se štedi i smanjuju se troškovi.