Inicijativa je rezultat saradnje više ženskih organizacija sa područja bivše Jugoslavije. Njen cilj je da se formiranjem ženskog suda stvore novi koncepti pravde i mira, kažu u Centru za ženske studije u Kotoru.

Izvršna direktorka te organizacije Ljupka Kovačević je za Dojče vele rekla da su u poslednjim ratovima žene bile najveće žrtve, a da su to i u tzv. tranziciji. „Inicijativa je krenula kada su žene videle da postoje drugačiji, alternativni načini da se dođe do pravde, odnosno kada su shvatile da institucionalna pravda nigde nije do sada zadovoljila pravdu. Drugi razlog pokretanja inicijative je što su žene bile zaobiđene kao žrtve rata. Zato je to više simbolični sud, to je jednodnevni događaj. Posle toga se pokreću inicijative, u svakoj državi drugačije. To jeste pritisak na državu, na sve države, na vlasti države da se neke stvari moraju uzeti u obzir. To je istina o onome što se dešava ženama. Znači, to je individualni govor sa kontekstom“, kaže ona.

Nevoljno suočavanje sa zločinima

Kovačevićeva dodaje da su tek na inicijativu ženskih organizacija sa ovog prostora u zločine nad ženama uvršteni i silovanje u ratu, prisilna prostitucija, prisilna trudnoća i zatvaranje žena radi iskorišćavanja. „Znači, četiri vrste zločina su prvi put posle dve hiljade godina prepoznate kao ratni zločin i u Hagu se prvi put sudilo za tu vrstu zločina. Do tada nije postojao ratni zločin koji je vezan za žene“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, za ženski sud je važno utvrđivanje činjenica, ali još više kontekst u kojem su se dešavali zločini kako se rat više ne bi ponovio. „Vrlo je komplikovano, niko to ne voli, niko to neće. Neće ni u ovim državama, neće ni stranci, neće niko da se govori o prošlosti, neće niko da se raspravlja o tome naročito kako su žene prošle u ratu, kako žene uvek prolaze u ratu i šta može da se uradi da bude drugačije“, ističe ona.

Tek od 2013.

U čitav ovaj projekat su, pored kotorskog Centra za ženske studije, uključene i slične organizacije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i sa Kosova, a Kovačevićeva očekuje da će im se uskoro pridružiti i koleginice iz Slovenije.

U svetu, inače, ženski sudovi postoje od 1992. godine, a do sada je održano gotovo 40 suđenja. Porotu suda čine žene i muškarci. Sudovi ne donose presude već se odlučuju za javne osude i time vrše pritisak na državne institucije i savest ljudi. Kovačevićeva smatra da bi jedan takav sud na prostorima bivše Jugoslavije mogao početi sa radom tokom 2013. godine.

Autor: Mustafa Canka

Odg. urednica: I. Ivanović