Ambicije Evropske unije su velike: već za šest godina bi sve članice trebalo da najmanje petinu svoje teritorije, uključujući i more, prepuste prirodi i da prekinu bilo kakvu obradu i korišćenje. Tako ambiciozan plan nipošto nije po volji svih u Uniji, tako da je na sastanku ministara za zaštitu životne sredine u Luksemburgu bio važan svaki glas. Već se unapred znalo ko je „za“, a ko „protiv“ i ispalo je da će odlučujući biti glas Austrije.

Austrijska ministarka Leonore Gevesler iz stranke Zelenih izjavila je da joj „odluka nije laka“, ali je ipak dala glas „za“, što znači da je ta sporna inicijativa prihvaćena. A austrijska političarka je još dosolila izjavom da je to „pobeda za zaštitu našeg životnog temelja“.

Sudska tužba protiv ministarke

Vlada u Beču i njen kancelar Karl Nehamer iz Austrijske narodne stranke (ÖVP) ostali su kao gromom pogođeni. Njegova i odluka vlade bila je da Austrija ne prihvati taj plan, možda pre svega zbog pritiska privrednika, ali i poljoprivrednika koji su tako, najčešće bez nadoknade, prisiljeni da prestanu da obrađuju deo zemljišta koje imaju. Glasanje ministarke kancelar je ocenio kao „žesto pogrešno ponašanje“ i „kršenje dogovorenog“, ali iako je i nekima iz njegove konzervativne stranke dojadila koalicija sa Zelenima, vladajuća koalicija u Austriji će opstati.

Samo, to nije kraj svađi. Kancelar je najavio tužbu na evropskom nivou u kojoj će Beč tražiti da se glasanje ministarke o širenju netaknute prirode u Uniji proglasi ništavnim, jer to nije bila želja vlade te zemlje. Štaviše, kancelar i vlada već su podigli krivičnu prijavu protiv ministarke, optužujući je za zloupotrebu službenog položaja.

„Izborni slatkiši“

Kako je kancelar Nehamer objasnio, jedini razlog što njegova vlada neće prekinuti koaliciju sa Zelenima, jeste to što se u Austriji već 29. septembra održavaju izbori i zato nema velikog smisla dogovarati nekakvu novu koaliciju. To znači da bi zemlja – kako se austrijski kancelar izrazio – „pala u haos“ slobodnog formiranja većine u parlamentu za pojedine odluke i zakone, a to ne samo da ne bi donelo mnogo – nego bi bilo i veoma skupo.

Kako objašnjava austrijska politikološkinja Lore Hajek sa univerziteta u Insbruku, takvo „slobodno formiranje većine“, pogotovo uoči izbora, svodilo bi se uglavnom na „izborne poklone“ biračima – Austrijanci to zovu „Wahlzukerln“, „izborni slatkiši“. I sve se to onda izglasava bez mnogo brige ko će na kraju to da plati.

Takav odnos u parlamentu u Austriji vladao je npr. uoči izbora 2008. kada su naveliko usvajani zakoni kao što je ukidanje taksi za studiranje, smanjivanje poreza na dodatu vrednost za čitav niz proizvoda, povećanje penzija i druge socijalne pomoći... I kancelar Nehamer je podsetio da je taj „haos“ do danas Austriju koštao 30 milijardi evra, a Hajek kaže da su ti davni „slatkiši“ i ove godine Austriju koštali nešto preko četiri milijarde evra.

Neočekivana i moguća korist

Mnogo je veće pitanje šta će ova nova svađa u koaliciji značiti za predstojeće izbore. Narodnjaci aktuelnog kancelara ne stoje naročito dobro: sa 21 odsto podrške oni su tek na trećem mestu, iza socijaldemokrata i iza – kao što se i na izborima za Evropski parlament videlo – trenutno uverljivo najjače stranke, populističke Slobodarske stranke Austrije (FPÖ).

Politikološkinja Hajek smatra da bi to moglo da bude veoma zanimljivo, jer FPÖ se već pozicionirala protiv drugih, konzervativnih stranaka svojim uobičajenim temama kao što su migracije i politika azila, tako da bi ovaj spor oko netaknute prirode koji svakako interesuje mnoge Austrijance, mogao da otvori prostor i drugim strankama za dodatne glasove.

Najpre su tu naravno kancelarovi Narodnjaci koji su i više nego jasno pokazali da se s time ne slažu. Ali mogao bi da otvori prostor i Zelenima, jer je to zapravo prilika da se oslobode okova ove koalicije i da govore ono šta zaista hoće i žele. A šta žele građani Austrije, to ćemo saznati tek krajem septembra.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku