Iako žica koju su slovenačke vlasti pre tačno dve godine postavile na granici s Hrvatskom već dugo nije u fokusu medija i javnosti, ona i dalje brine stanovništvo uz granicu, osuđeno na život sa žicom. Marko Marinac, 26-godišnjak iz Lisca, naselja u opštini Klana uz granicu sa Slovenijom, jedan je od onih koji i da hoće ne može da pobegne od žice, bez obzira na to da li šeta sa svojim psom ili ide na posao u Sloveniju. U svakom slučaju žica mu je na putu.

„Zar je već toliko prošlo“, začudio se Marinac kada smo mu rekli da se upravo navršavaju dve godine od postavljanja žice na velikom delu granice. „Ne samo da je žica opasna, već je i ružna za videti. Kao da smo u zatvoru ili u logoru“, kaže za DW Marinac, koga smo sreli na makadamskom putu koji iz Lisca vodi u Sloveniju, stotinak metara od žice na granici.

Žici, prema njegovom mišljenju, nije mesto na granici, jer, kako kaže, onde nema nikakvu funkciju. „Možda je žica imala smisao u vreme migrantske krize, ali danas, kada više nema migranata, ona nema nikakvog smisla. Ali verovatno je neko zbog žice pokupio dobar novac“, uveren je Marinac, naglašavajući da žica posebno pogađa njegovo mesto koje tradicionalno održava bliske veze sa Slovenijom i Slovencima. U Liscu je mnogo mešovitih brakova, a mnogi Lišćani imaju i dvojno državljanstvo. I Marinac je jedan od njih.

Neki na žici dobro zarađuju

Matija Laginja, predsednik klanjskog Lovačkog društva i bivši načelnik Klane, mnogo puta se uverio u besmislenost žilet-žice, ali, na žalost, i u njenu surovost. „Ta žica za ljude predstavlja lako premostivu prepreku, tako da malo doprinosi zaštiti od migranata, dok istovremeno predstavlja veliki problem za divljač, jer je sakati i ubija. Životinje pokušavaju da se provuku kroz žicu i onda se zaglave. Na ovom području broj otkrivenih ilegalnih migranata može se nabrojati na prste jedne ruke, a bilo je mnogo slučajeva da je divljač stradala“, kaže Laginja, upozoravajući da žica s vremenom postaje sve opasnija i za ljude, jer zarasta i biće je teže ukloniti. „Da li je to razlog zbog kojeg je žica postavljena u tome što je neko sigurno dobro zaradio ili možda u nečemu drugome, teško je reći, ali znam da je žica besmislena“, podvlači Laginja.

A da se na žici zaista dobro zarađuje potvrđuju i izveštaji slovenačkih medija, prema kojima je samo u ovoj godini Slovenačkoj vojsci i firmama koje su zadužene za održavanje i postavljanje ograda na granici, država isplatila oko 4,5 miliona evra.

Da žici nije mesto na granici smatra i Anđela Iskra, vitalna 87-godišnjakinja, a to mišljenje deli i njen komšija Šime Zubak, 65-godišnjak, koji se, kako nam je rekao, u Lisac „priženio“. Zubak, međutim, upozorava i na još jednu neugodnu posledicu kontroverzne žice. „Ovde su među ljudima s jedne i druge strane granice godinama i decenijama vladali posebni odnosi. Hrvati i Slovenci su se međusobno družili i prijateljevali, zajedno išli u lov i ženili se. Slovenci su ranije dolazili u naše gostionice i obratno, a sada je sve to nestalo. Izgubilo se prijateljstvo“, pesimista je Zubak dok objašnjava kako je žica zapretila jedinstvenom suživotu na prostoru između Trsta, Kopra, Pule i Rijeke, koji dele tri naroda, hrvatski, slovenački i italijanski.

Na granici kod Lisca postavljena je takozvana žilet-žica, iako slovenačke vlasti radije koriste neutralan termin „tehničke prepreke“, pokušavajući da izbegnu korišćenje neugodnog termina i simbola isključenosti i okupacije. Žilet-žica opasnija je od klasične bodljikave žice i na njoj su opasne oštrice raspoređene po centralnoj žici.

„Ožičavanje“ četvrtine granice

Na granici ukupno dugoj 671 kilometar, slovenačke su vlasti u jesen 2015. na čak 219 kilometara postavile žilet-žicu. Kasnije je oko pedesetak kilometara žilet-žice uklonjeno, a još pedesetak kilometara zamenjeno ipak humanijom metalnom panelnom ogradom, naročito na Kupi – nakon ogorčenih protesta lokalnog stanovništva, iako se na vrhu panelne ograde i dalje nalazi žilet-žica. Trenutno se tako žilet-žica i panelna ograda protežu duž 166 kilometara slovenačko-hrvatske granice, čemu bi trebalo pridodati i više od 400 metalnih vrata različitih dimenzija na putevima na granici, čijim je zatvaranjem u svakom trenutku moguće blokirati granični promet.

Iako su postavljanje žice na granici slovenačke vlasti opravdavale strahom od izbeglica, kasnije je premijer Miro Cerar potvrdio da je žica postavljena zbog slovenačkog nepoverenja u vlasti u Zagrebu i, kako je govorio, „nekooperativnosti“ tadašnje vlade Zorana Milanovića. Iako na slovenačkoj strani priznaju da se saradnja oko ilegalnih migracija s Hrvatskom u međuvremenu popravila, naš slovenački diplomatski izvor, koji nije želio da bude imenovan, uverava da žica na granici ostaje. Odluka Cerarove vlade o postavljanju žice na granici s Hrvatskom ima i važnu unutrašnjopolitičku dimenziju. Tom odlukom se Cerar odbranio od napada opozicione desnice da ništa ne radi u odbrani Slovenije od izbeglica, a naposletku je ispao radikalniji od desnice.

Hrvatsko-slovenački odnosi „na nuli“

U međuvremenu se pojavio još jedan problem zbog kojeg Slovenija ne želi da ukloni žicu: austrijska žica i granične kontrole na granici sa Slovenijom. Taj austrijski potez izazvao je veliko nezadovoljstvo u Sloveniji, ugrožavajući slovenačko članstvo u šengenskoj zoni. Ljubljana zato pokušava da uveri austrijske vlasti i Brisel da dobro kontroliše svoje granice i da su kontrole na slovenačko-austrijskoj granici nepotrebne.

Zato u Ljubljani još dugo neće biti sklonosti da se popusti Hrvatskoj. A to zapravo znači da će Slovenija i dalje da koristi sva sredstva za pritisak na Hrvatsku, o čemu, uostalom, svedočimo poslednjih godina i naročito poslednjih meseci, otkako su hrvatsko-slovenački odnosi, nakon objave arbitražne odluke, „na nuli“. A u takvim okolnostima, prema našim slovenskim sagovornicima, nema šanse da se žica ukloni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android