Ironija je neizbežna: Žosep Borel, čovek koji treba da predstavlja Evropsku uniju u svetu kao novi visoki predstavnik za spoljnu politiku, ne može da otputuje u selo u Kataloniji u kojem je rođen. Tamo je prevelika mržnja prema njemu, rekao je pre nekoliko meseci za „Zidojče cajtung“. Borel je odlučan zagovornik jedinstva Španije, što ga u očima katalonskih separatista čini izdajnikom. Za njih je već i njegovo prošlogodišnje imenovanje na esto ministra spoljnih poslova u vladi Pedra Sančeza bilo uvreda. A sada bi on trebalo da dobije jedan od najboljih poslova u Briselu.

Borel je studirao u Stanfordu i Parizu, a jedno vreme živeo je u jednom kibucu u Izraelu. Ima više od četiri decenije radnog iskustva u španskoj i politici EU. U Briselu niko ne sumnja u to da je on ima i intelektualno znanje i da poseduje veštine neophodne za obavljanje funkcije viokog predstavnika EU za spoljnu politiku. Više se smatra da bi prepreka mogle da budu njegove godine – sledeće godine će napuniti 73. Takođe, diplomatija kao umetnost brušenih reči i subliminalnih poruka nije uvek njegov stil.

Važne osobine u ključnim vremenima

Ipak, da bi se u strateški ključnim vremenima Evropska unija etablirala kao nezavisna sila između SAD i Kine, a uz to još i suprotstavilo Putinu koji neprestano ispituje gde su granice, jasne reči i samopouzdanje ne mogu da škode. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard i konačno Žoseph Borel, podržani francuskim predsednikom Makronom i nemačkom kancelarkom Merkel – tako je formiran jak tim sačinjen od iskusnih ljudi. Međutim, moraće veoma da se prati kako će Borelu poći za rukom da napravi politički balans sa specifičnim interesima istočne i srednje Evrope.

Nada postoji i za ljude koji pate u preostalim diktaturama u Latinskoj Americi, jer bi Borel, kao novi šef evropske diplomatije, mogao da poveća pritisak na te režime. On je recio u znatnoj meri doprineo tome da Španija prizna venecuelanskog opozicionog lidera Guada Guaida kao legitimnog privremenog predsednika. Španija je oduvek za Latinsku Ameriku bila najvažniji igrač u Evropi – ono što se dogovori u Madridu, često se potom može naći u rezolucijama Evropskog parlamenta i u politici glavnih gradova Evropske unije.

Osovina Berlin-Pariz-Madrid

Španija sada želi više i s tim ciljem bi Borel mogao da bude pravi čovek, u pravo vreme i na pravom mestu. Zbog Bregzita i otuđivanja Italije od Brisela, postoji nada da bi osovina Berlin-Pariz mogla da bude upotpunjena Madridom. To bi za Evropu bila pozitivna stvar.

Južnoevropske zemlje-članice EU bi na taj način, uprkos velikim političkim izazovima na unutrapnje planu, konačno dobile solidnog, proevropskog, multilateralno orijentisanog advokata kakvog i zaslužuju. Integracijom u sve to Portugalije, Iberijsko poluostrvo u potpunosti bi postalo treći najjači centar moći u Evropi. Solidna budžetska i finansijska politika, udružena sa liberalnom socijalnom politikom – teško da se može poželeti više čak i na evropskom severu. Borel će se u Evropi zalagati za Španiju, upravo tako se može razumeti kandidatura premijera Sančeza.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android