Globalizacija je u današnje vreme jedan od ključnih pojmova. Sve je postalo globalno – tržišta, kapital, proizvodnja, radna snaga. Danas, radna mesta u Hamburgu ili Kaliforniji zavise od onog što se dešava u Kini ili Indiji. Cenu mleka ne određuju samo troškovi proizvodnje u Nemačkoj, nego i nagli rast potražnje srednjih slojeva u zemljama ubrzanog privrednog razvoja.

Reč je oštrija od mača

Decembra 1997. glavni odgovorni urednik francuskog lista Mond Diplomatik, Injasio Ramone, objavio je članak o potrebi oporezivanja svih bankarskih transakcija, takozvani Tobinov porez i demokratskoj kontroli svetskih finansijskih tržišta. To je bila ideja na osnovu koje je nastao pokret koji kritikuje put globalizacije – Aattac što je skraćenica za „association pour une taxation des transactions financières pour l’aide aux citoyens“. Misija njegovih pripadnika: kontrola svetskog finansijskog tržišta, besplatno korišćenje javnih dobara i usluga, i umerena globalizacija. Član Atak-a, Juta Zunderman objašnjava:

„Atak je u Nemačkoj zaživeo dve godine kasnije, ali žestoke diskusije o posledicama globalizacije već su bile vođene svuda. Finansijske krize postale su sve učestalije, a diskutovano je i o Svetskoj trgovinskoj organizaciji. U Sijetlu su potom 1999. godine organizovane velike demonstracije protiv ministarskog zasedanja te organizacije.“

Od osnivanja u januaru 2000. u Nemačkoj je nastalo više od 170 organizacija koje kritikuju globalizaciju. Atak ne naziva svoju misiju anti-globalističkom, već kritikuje razvoj globalizacije koji uslovljavaju velike sile.

"Mnogo ljudi se ubrzo učlanilo u Atak, a broj aktivista koji kritikuju globalizaciju je iz dana u dan rastao. 2001. sledio je veliki anti-globalistički protest protiv grupe G8, što je privuklo još novih članova.“

Dobar i loš kapitalizam

Postoji, međutim, grupa mislilaca i analitičara koji kritikuju pokret Atak, jer smatraju da članovi Atak-a ne poznaju dovoljno ili stručno trendove i zakone svetskog tržišta. Pripadnici Atak-a kritikovani su da dele kapitalizam na dobar i loš i da pokušavaju da legalizuju zastarele ideologije. Juta Zunderman kaže:

„Vidimo da je politika globalizacije stigla u sam centar društva. Svi su svesni da u tome ima nečega rđavog i svi se slažu u tome da globalizaciji mora da se pristupi odgovorno. Ali to nije dovoljno. I dalje je jaz između bogatih i siromašnih veliki, kao što je veliki i broj onih koji ne mogu da profitiraju od globalizacije.“

Članovi Atak-a zato objašnjavaju da nisu anti-globalisti, nego da se bore protiv neo-liberalne ideologije koja uslovljava proces globalizacije. Drugim rečima, svet nije na prodaju i društvo nije roba, smatra oko 90 hiljada pripadnika pokreta Atak iz 50 zemalja. U nemačkoj Atak broji skoro 19.000 članova.