U nemačkim restoranima na vratima vas neće dočekati nasmejani tinejdžer s menijem u rukama koji će vas odvesti do stola izabranog baš tako da odgovara vašim potrebama. Ne, ali pozitivna stvar je što sto možete izabrati sami. U manjim kafićima, prihvatljivo je i pridružiti se nekome ko već sedi – tako da ne budete iznenađeni ukoliko neki stranac sedne preko puta vas, posebno ukoliko sedite sami.

Pošto vas niko nije pratio do stola, neće vam niko ni svečano uručiti meni, ali se oni obično već nalaze na stolu. Međutim, nemojte se iznenaditi ako nema dovoljan broj menija za sve. To nije neuobičajeno. Ukoliko ste na večeru došli s prijateljima, moraćete da se zbijete i pogledate meni zajedno.

Ne očekujte da se konobar stušti za vaš sto istog trenutka kad ste se smestili. Možda ćete morati da osmotrite mesto dok ne uhvatite pogled nekome u kecelji i date mu znak da biste želeli da poručite. Obično za jedan sto nije zadužen samo jedan konobar, tako da se ne iznenadite ukoliko neko potpuno nov dođe da pokupi tanjire.

Hladna voda se neće automatski pojaviti na vašem stolu, jer ne postoje besplatna pića. Čak i voda, bilo obična ili gazirana, mora biti poručena – i plaćena. Oprez! Voda košta skoro koliko i pivo i ne dopunjava se.

U mnogim restoranima su standardne vrste hleba – kao što je baget ili italijanska kiflica – uključene u obrok. (Ali se korpa s hlebom ne dopunjava kad je prazna.) Međutim, u tradicionalnim restoranima u na jugu Nemačke na stolu se mogu naći perece ili neka druga nemačka peciva. Oprez! Konobar će sve to tačno sračunati na kraju, tako će vas taj zalogaj koštati.

Kockice leda su ovde retkost, čak i u pićima kao što su koka-kola ili sprajt, jer veruju da nije zdravo konzumirati (bezalkoholna) pića ohlađena ispod sobne temperature. Ali iako će vam koka-kola, kisela voda, đus ili drugi sokovi biti posluženi mlaki, možete biti sigurni da će vaše pivo biti ohlađeno do savršene temperature – bez kockica leda, naravno.

Nakon što popijete tu mlaku koka-kolu, sigurno ćete morati i do toaleta. Kad stignete tamo, nemojte da vas iznenadi osoba u belom mantilu koja sedi ispred ulaza s novčićima na stolu. Taj čovek ili žena održavaju taj toalet i očekuju napojnicu za to. Bez obzira na to koliko je vaš obrok bio skup, ne zaboravite da ostavite 50 centi pre nego što odete.

Završili ste obrok pre pola sata, ali vaš tanjir još uvek stoji na stolu? Onda verovatno ne govorite tajni jezik viljuške i noža. Ukoliko stavite svoj escajg u poziciju kazaljki na časovniku koje pokazuju tri ili četiri sata, to je za konobara znak da ste završili svoj obrok. To je takođe znak i onome ko sedi s vama da može da ukrade koji zalogaj iz vašeg tanjira.

Konobari nemačke škole će, dok budu odnosili tanjire, pitati da li ste uživali u jelu. To nije baš praktično pitanje, jer i da niste, u tom trenutku više ništa po tom pitanju ne možete da uradite. Zato je pravi odgovor na pitanje „Kako je bilo?“, naravno – „Dobro“. Ako kažete „Užasno“, budite spremni na to da ćete kao odgovor dobiti samo ljubazno klimanje glavom.

Pitanje bakšiša u svakoj zemlji može izazvati različite neugodne situacije. U Nemačkoj, račun se uglavnom zaokružuje – ne postoji baš striktno pravilo „10 odsto od računa“. Na primer, za kafu koja košta evro i 80 centi, daćete dva evra. Za obrok koji košta 36,40, platićete 38 evra ako je obrok bio pristojan, ili 39 ako ostavljate još evro za toalet. Ili čak 40 ukoliko ne želite kusur.