Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. Džordž V. Buš je bio uveren da bi neke islamske države na brzinu mogao da pretvori u političke sisteme zapadnog tipa, ako je neophodno i upotrebom sile. Šest godina kasnije ta ideja mora da bude odbačena kao propala. Nema dana da u Iraku nevini ne stradaju od bombi. Nema dana da se u Avganistanu ne vode krvave borbe sa Talibanima. Sjedinjene Države i dalje traže odgovarajući odgovor na 11. septembar.

Šta je sa organizatorom terorističkih napada, Osamom bin Ladenom? Čak i kada bi sada bio uhvaćen, to ne bi značilo i kraj Al Kaide. Bin Ladenova organizacija odavno je već prisutna u desetinama država: od Bosne, preko Jemena i Paksitana do Indonezije. Al Kaida se prilagođava lokalnim prilikama, ima ogromne finansijske i ljudske resurse. Ova teroristička mreža pri tom nema centralu pa je teško napasti je.

Fundamentalisti i radikali jačaju tamo gde su ljudi siromašni i nemaju perspektive, tamo gde je obrazovanje nedovoljno. Američke trupe se ne bore ni protiv siromaštva ni protiv slabog obrazovnog sistema u islamskim nacijama, one čak ne mogu ni da garantuju sigurnost. To samo pojačava antiamerikanizam koji se razvija u Iraku, Avganistanu i drugim muslimanskim zemljama.

Napadom na Ameriku Bin Laden je proglasio novu eru. Političarima širom sveta postalo je jasno da većina muslimanskih država ne uspeva da obezbedi posao i hleb sve većoj masi mladih muškaraca. Privrede mnogih tradicionalnih muslimanskih zemalja nisu konkurentne a administracija im je korumpirana. Čak i u onim malobrojnim koje plivaju u novcu od izvoza nafte sve je više stanovnika nezadovoljno političkim i društvenim odnosima.

U globalizovanom svetu raste broj ljudi koji tragaju za jednostavnim odgovorima na sve komplikovanija globalna pitanja. Populisti i demagozi, pogotovu verske vođe tog tipa, imaju sve više pristalica. Neophodno je prosvetiti milione ljudi ali ja za to potrebno puno napora i vremena. Mnogi političari, a Buš je jedan od njih, nadali su se da će upotrebom sile doći do uspeha. Realnost pokazuje da se demokratija ne može ni propisati ni vakcinisati.