Sa njim je sve počelo: 1975, francuski vozač Erve Pulen zamolio je svog prijatelja, američkog slikara Aleksandera Kaldera, da mu oslika automobil. Tako je, u saradnji sa bivšim šefom odeljenja BMW za auto-moto sport, nastao prvi BMW art-automobil. Učestvovao je u trci „24 sata Le Mana“.

Godinu dana kasnije, stigao je i sledeći art-automobil: Frank Stela je napravio kvadratni raster koji je podsećao na milimetarski papir. Time je naglašen geomtrijski dizajn automobila. „Moj dizajn kao da je prenet na automobil pomoću indigo-hartije“, rekao je umetnik.

„Dugo sam razmišljao i u nacrt uneo sve što sam mogao. Nacrtanim linijama sam želeo da predstavim ulicu koja pokazuje automobilu kuda da vozi. Vidi se i predeo kroz koji je automobil prošao“ – rekao je 1977. Roj Lihtenštajn.

Endi Vorhol je 1979. odlučio da lakira BMW-model „u stilu apstraktnog ekspresioniste, površinama duginih boja“. Namera mu je bila da oboji automobil za pet minuta, no, prisutna filmska ekipa ga je zamolila da radi malo duže – tako je za 28 minuta nastalo njegovo umetničko delo.

1982. je donela čak dve premijere: kao prvi evropski umetnik, bečki profesor umetnosti Ernst Fuks je obojio jedan BMW-model koji je potom ušao i u serijsku proizvodnju. „Vidi se zec koji usred noći skače preko zapaljenog automobila – to je slika straha i sna o prevladavanju dimenzije u kojoj živimo“, rekao je ovaj umetnik o svom delu.

Šesti art-automobil firme BMW je oslikao Robert Raušenberg 1986. On se, za razliku od svojih prethodnika, poslužio fotografskim predlošcima. Na desnoj strani je slika Ingresa, na levoj jedno delo Bronzina, sve je okruženo slikama samog Raušenberga. Na ratkapnama su slike antičkih ukrasnih tanjira.

Za sedam dana, Australijanac Majkl Džagamara Nelson pretvorio je jednog crnog BMW-a u delo aboridžinske umetnosti. Reč je o tradicionalnim formama koje se slikaju peskom na platnu. Ovu prastaru tehniku Nelson je naučio od svog oca. Sa ovim automobilom, Toni Longherst je 1987. osvojio Prvenstvo Australije.

Iz Australije je i Ken Doun. Na njegovom automobilu svetleće boje i jaki potezi četkom predstavljaju modernu Australiju sa njenim sunčanim plažama i atraktivnim predelima. Automobil ukrašavaju apstraktno predstavljeni papagaji i papagajske ribe – „Obe životinje su lepe i kreću se fantastičnom brzinom“, rekao je umetnik.

Japanski umetnik Matazo Kajama je temu snega, mesečine i trešnjinih cvetova obradio tehnikom er-braša. Da bi pojačao kontrast, prskao je plavu boju preko delova srebrnih površina. A zatim je sekao komade srebrne, zlatne i aluminijumske folije i lepio ih na karoseriju.

Španski umetnik Sezar Manrike nije bio samo arhitekta, grafičar i slikar, već i zaštitnik prirode. On je hteo da oblikuje automobil koji otelovljuje harmoniju tehnike i prirode. „Zato je moja ideja bila da stvorim utisak da automobil klizi kroz prostor bez otpora“. (Sezar Manrike, 1990)

Sa modelom Z1, BME je 1990. izbacio na tržište kultni kabriolet. Napravljeno je samo 8000 komada tog modela čija su se vrata otvarala klizno, ali nadole, što pre toga još nikome nije palo na pamet. Jedan od njih je oslikao nemački umetnik A.R. Penk i to simbolima, slikama i – za njega tipičnim – „Čiča-Glišama“.

Dvanaesti po redu BMW je bio prvi koji je oslikala – ženska ruka. Južnoafrička umetnica Ester Mahlangu se poslužila svetlim bojama i jasnom ornamentikom koja je karakteristična za umetnost njenog plemena Ndebele. „Ova umetnost ima neku prirodnu veličanstvenost; ono što sam dodala svom radu jeste ideja pokreta“, Ester Mahlangu 1991.

Italijanski slikar Sandro Kija oslikao je prototip BMW-ovog trkačkog automobila. Siluete i portreti bi trebalo da kod posmatrača stvre utisak da se gleda u ogledalu. „Automobil je objekat divljenja u društvu“. To znači da je automobil izložen mnogim pogledima – „a ovaj“, rekao je Kija, „reflektuje te poglede“…

Američki umetnik Dejvid Hoki je želeo da prikaže „svu dubinu automobila“. Radio je nekoliko meseci i na kraju se pred publikom pojavio automobil koji je izgledao kao da mu je unutrašnjost izvrnuta prema spolja. Prepoznaju se kontura vozača na bočnim vratima, ili držači usisnih otvora na spojlerima.

„Zaštiti me od onoga što želim“ – takve poruke je umetnica Dženi Holcer prenela 1999. na 15. po redu art-automobila koncerna BMW. Slova je napravila od svetleće folije na ne bi povećala težinu automobila koji je imao 380 KS i dvanaest cilindara. Učestvovao je u trci „24 sata u Le Manu“.

Danski umetnik Olafur Elijason je 2007. oslikao BMW-a sa pogonom na vodonik – bio je to prototip H2R. Spoljna „ljuštura“ prototipa je uklonjena i zamenjena kompleksnom „kožom“ od prepletenog čelika, sjajnih metalnih ploča i mnogobrojnih slojeva leda.

Trenutno poslednji BMW-ov art-automobil oslikao je američki umetnik Džef Kuns. Inspirisali su ga moderni načini vizuelnog dočaravanja brzine i eksplozija. „Ovi trkački automobili su kao život, oni kipte snagom i enormnom energijom“, kaže Kuns, „pod poklopcem motora se krije velika snaga i moje ideje će se sa njom stopiti.“