Doris Pak, bivša predsednica Odbora za kulturu i obrazovanje u Evropskom parlamentu, ubrzo nakon proširenja EU na istok 2004. godine, iskusila je koliko brzo Evropa može da izgubi iz vida svoju pravu viziju. U Evropskom parlamentu je 2005. godine trebalo da se usvoji rezolucija povodom 60. godišnjice završetka Drugog svetskog rata – ali Poljska u toj rezoluciji nije bila spomenuta. „Jedan poljski kolega me pitao zašto Poljska nije pomenuta u rezoluciji. To me je duboko dirnulo, jer sam shvatila koliko je lako isključiti zemlje koje su toliko toga pretrpele“, priseća se Pak u razgovoru za DW. „Otada se trudim da uvek razgovaram ravnopravno, a ne s visine.“

S tim uverenjem, danas 79-godišnja Pak već godinama učestvuje u inicijativi „Duša za Evropu“. Ta platforma, osnovana 2004. godine, redovno okuplja kulturne radnike i političke aktere kako bi razgovarali o tome kako umetnost i kultura mogu da povežu Evropu. Na proslavi 20. godišnjice (7. i 8. novembra 2024.) u Alijanc Forumu na Pariskom trgu u Berlinu, umetnici, direktori pozorišta, političari, novinari, gradonačelnici i aktivisti razmenili su svoje ideje – ponekad harmonično, ponekad kontroverzno i emotivno. „Ne radi se o tome da Evropa podrži kulturu, već da kultura podrži jedinstvo Evrope“, kaže za DW Folker Hasemer, suosnivač inicijative i bivši berlinski senator za urbani razvoj.

Više „duše“ u političkim odlukama

Koliko često „duša“ u Evropi ostaje u pozadini, vidi se i u politici proširenja. Od samita Evropske unije u Solunu 2002. godine, šest zemalja Zapadnog Balkana nadaju se što bržem pristupanju EU. Ali taj proces karakterišu birokratske prepreke i blokade među susedima. „To bi moglo da bude drugačije kada bi više duše bilo prisutno u donošenju odluka“, kaže za DW Ljirak Čeljaj, glumac i reditelj sa Kosova. „Ovo može da zvuči veoma idealistički, ali kada bi naša politička vođstva bila pod uticajem ovih diskusija, donosioci odluka bi imali lakši put pred sobom.“

Čeljaj, bivši zamenik ministra na Kosovu, već 20 godina je deo tog pokreta i govori o često suženoj percepciji Evrope u svojoj domovini. „Na Kosovu često ne znamo tačno šta Evropa zapravo predstavlja. Za nas je to sinonim za slobodu, ali druge dimenzije Evrope su često malo poznate.“ U svom umetničkom radu, on se trudi da prenese te vrednosti: „Želim da pokažem da Evropa pre svega predstavlja raznolikost i toleranciju. Izazovi se mogu prevazići kroz dijalog i međusobno razumevanje.“ Upravo to, kako kaže, predstavlja „Duša za Evropu“.

Više hrabrih umetnika

Međutim, inicijativa „Duša za Evropu“ trenutno nailazi na snažno protivljenje – ne samo na Balkanu: desničarske stranke postaju sve popularnije, dodatno ohrabrene gotovo trijumfalnim uspehom Donalda Trampa u SAD. Haris Pašović, pozorišni reditelj iz Sarajeva, za DW kaže da su mnogi umetnici danas „previše komotni ili oportunistički“. „Potrebna je hrabrost da biste se zalagali za slobodu“, naglašava Pašović i poziva umetnike i kulturne radnike da se zauzmu za demokratske i evropske vrednosti.

„Kultura bi mogla da igra centralnu ulogu u zbližavanju Evrope i jačanju demokratskih vrednosti“, kaže za DW Marija Gabrijel, bivša komesarka EU za kulturu iz Bugarske. „Impresivno je videti koliko je evropski kulturni pejzaž raznolik, ali u isto vreme prepoznajemo potencijal zajedničkih evropskih projekata ako se zajedno mobilišemo“, rekla je Gabrijel i dodala: „Potencijal je veliki. Kulturni i kreativni sektor zapošljava oko dvanaest miliona ljudi i čini 4,2 odsto evropskog bruto domaćeg proizvoda. To pokazuje da je kultura neophodan element za održivu EU, izgrađenu na ekonomskim i kulturnim vrednostima.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku