„Na činjenicu da moja porodica dolazi iz Bosne i Hercegovine uvek sam gledao kao na prednost i kao na neku vrstu obogaćenja“, rekao je u nedavnom razgovoru za DW novoizabrani poslanik vladajuće Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) Adis Ahmetović.

On je funkciju izvestioca Bundestaga za Zapadni Balkan preuzeo od još jednog socijaldemokratskog političara, poslanika hrvatskog porekla Josipa Juratovića. Ta dva socijaldemokratska poslanika, od samog ulaska Adisa Ahmetovića u Bundestag, blisko sarađuju kada su u pitanju teme vezane za Zapadni Balkan.

Od samog početka aktivnost na Zapadnom Balkanu

Sredinom novembra Ahmetović i Juratović, nekoliko nedelja nakon što je Ahmetović direktnim mandatom u izbornoj jedinici Hanover-Stat I izabran u Bundestag, susreli su se u Štutgartu s članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Željkom Komšićem. Već tada je Ahmetović počeo kritički da se izjašnjava o destabilizujućoj ulozi predstavnika Republike Srpske.

„Očigledno se sa srpske strane potkopava mirovni sporazum iz Dejtona i to tako što srpski predstavnik u Predsedništvu Milorad Dodik dovodi u pitanje državne strukture“, rekao je tada Ahmetović. On je izrazio mišljenje da bi takvi postupci trebalo da se zaustave „kroz međunarodne sankcije i pojačanje međunarodnog vojnog prisustva“ u BiH.

Početkom decembra Ahmetović je s tadašnjim državnim sekretarom za evropska pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova, a sada predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga i socijaldemokratskim kolegom Mihaelom Rotom, otputovao u Bosnu i Hercegovinu.

Nekoliko meseci kasnije, tačnije 6. januara, nakon što su SAD uvele sankcije protiv Milorada Dodika i dela njegovih saradnika, Ahmetović, sada već član Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, izrazio je želju da slične korake preduzme i Nemačka. „Sankcije SAD predstavljaju nužan i ispravan korak kojem bi trebalo da se pridruži i Nemačka. Mi moramo odlučno da delujemo protiv onih koji sprovode korupciju i destabilizaciju, i unose razdor u region, kao i protiv onih koji to omogućavaju i podržavaju“, poručio je Ahmetović.

Glavni cilj: stabilnost regiona

Slično već godinama traži i Josip Juratović, koji se zalaže za to da Nemačka prestane da sarađuje s autokratskim i destabilizujućim snagama u regionu, jer to, kaže, donosi samo prividni i trenutni mir, ali ne i dugoročnu stabilnost. Možda će sada kada je SPD najjača politička grupa u Bundestagu doći do nekih pomaka u odnosu prema zemljama Zapadnog Balkana? SPD, ali i njeni koalicioni partneri, Zeleni i Liberali (FDP) – za šta postoje mnoge naznake – očigledno su manje spremni da gledaju kroz prste nekim ustaljenim veličinama na Balkanu.

Još jedan socijaldemokratski član aktuelnog Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, Nils Šmid, rekao je za DW pre nekoliko meseci da će Zapadni Balkan i dalje biti visoko na listi nemačkih spoljnopolitičkih prioriteta. Biće dakle mnogo posla za novog izvestioca za taj region, a njegovi izveštaji će u predstojećem periodu poslužiti kao oslonac nemačkim poslanicima prilikom donošenja odluka vezanih za Zapadni Balkan.

Opasnost od domino-efekta

Iako je Ahmetović u razgovoru za DW rekao da ne želi da se isključivo koncentriše na spoljnopolitička pitanja vezana za region Zapadnog Balkana, i da kao socijaldemokratski političar želi da se bavi i temama kao što je to jednak pristup obrazovanju za decu iz svih socijalnih slojeva, ipak se njegov parlamentarni put kreće u smeru spoljne politike. Pritom zemlja njegovih roditelja u dosadašnjim poslaničkim aktivnostima igra važnu ulogu.

„Apelovao bih na Ujedinjene nacije, Evropsku uniju i Nemačku da učini sve da se Bosna i Hercegovina stabilizuje. Ja to ne govorim zato što vučem poreklo iz te zemlje, već sam zaista zabrinut da bi problemi u BiH mogli da izazovu domino-efekat i u čitavom regionu. Ako potone brod Bosna i Hercegovina, počeće da tonu i ostali brodovi u regionu“, rekao je za DW Ahmetović. On je apelovao i na političare u regionu da shvate da imaju odgovornost kao demokratski izabrane snage i da doprinesu konstruktivnim rešenjima.

I u svom saopštenju nakon imenovanja za izvestioca za Zapadni Balkan, Ahmetović je potvrdio u kom smeru će ići njegov angažman. „Očuvanje mira u Evropi se u budućnosti neće odlučivati samo na rusko-ukrajinskoj granici, već u velikoj meri i na Zapadnom Balkanu, i to pre svega u Bosni i Hercegovini. I zato ću aktivno raditi i na stabilnosti i očuvanju mira u tom regionu“, poručio je Ahmetović ne dotičući se tom prilikom nekih drugih problema na Balkanu.

Kao izvestilac za zapadni Balkan (Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju) Ahmetović će pripremati savetovanja i mere, a svojoj socijaldemokratskoj poslaničkoj grupi (najvećoj u Bundestagu) će predlagati zaključke u sklopu Spoljnopolitičkog odbora, a biće na kraju i odgovoran za izveštavanje parlamenta o situaciji na Zapadnom Balkanu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.