„Pružiti podršku Bosni i Hercegovini na putu u bolju budućnost“ – naziv je rezolucije koju su u parlamentarnu proceduru uputile stranke nemačke vladajuće koalicije SPD, Zeleni i FDP. Bundestag će o toj rezoluciji glasati pre letnje pauze. No, nacrt rezolucije je, pre nego što je poslat na razmatranje u parlamentarne odbore, dospeo u medije i izazvao žestoke polemike u BiH i susednim zemljama, pre svega Hrvatskoj.

Jedan od predlagača rezolucije, poslanik SPD Adis Ahmetović, smatra da je rezolucija od istorijskog značaja za BiH, „jer se Bundestag uopšte odlučio da se bavi tom temom“.

„Druga bitna stvar jeste da Nemačka jasno kaže da stoji iza BiH, da je bolja budućnost BiH u interesu Nemačke“, kaže Ahmetović. Ono što je, prema njegovim rečima takođe bitno, jeste da Nemačka želi i na ovaj način da podrži evropski put BiH za koji „mora biti urađeno nekoliko stvari“.

To su, kaže Ahmetović, kao prvo izbori u BiH, za koje navodi da će biti održani u oktobru, uprkos opstrukcijama. Takođe je, kaže, bitno da se rezolucijom daje puna podrška radu visokog predstavnika Kristijana Šmita. „Takođe, potrebno je da one snage u BiH koje rade na antievropskom putu, znači antidemokratskom, dobiju jasan odgovor zbog onoga što rade“, kaže Ahmetović.

„Evropski put BiH trenutno blokira HDZ BiH“

Na pitanje o polemikama do kojih je u javnosti došlo zbog pomenute rezolucije, Ahmetović odgovara da demokratija mora da izdrži i kontroverznu diskusiju. „Mi jasno kažemo da evropski put za BiH trenutno blokira HDZ BiH, njihov predsednik Dragan Čović, i to je nešto što je izazvalo možda malo negativnije reakcije u hrvatskoj vladi, jer je tamo na vlasti HDZ“, ukazuje Ahmetović i dodaje da to ne kaže samo Nemačka, već da to smatra i Johan Satler, ambasador EU u BiH. On je, podseća Ahmetović, rekao da su SNSD i HDZ BiH odgovorni zbog blokade tri zakona koja su deo 14 prioriteta za prijem BiH u EU.

Na kritike koje su stigle od njegovog stranačkog kolege i poslanika u Bundestagu, Josipa Juratovića, a koji zahteva da u rezoluciji, uz predsednike SNSD Milorada Dodika i HDZ BiH Dragana Čovića, imenom bude prozvan i predsednik SDA Bakir Izetbegović, Ahmetović kaže: „Mi kažemo jasno da smo protiv bošnjačkog, hrvatskog i srpskog etnonacionalizma.“

Ahmetović za DW obrazlaže zašto su spomenuta imena Dodika i Čovića u rezoluciji: „Milorad Dodik je član Predsedništva BiH, on dobija platu u BiH, a radi protiv te države. Dragan Čović nije samo šef stranke, već je i zamenik predsedavajućeg Doma naroda BiH, jednog od najvažnijih demokratskih organa. On dakle ima javnu funkciju i na toj funkciji ne samo da blokira evropski put BiH, već i preti da će tražiti treći entitet, što krši Dejtonski sporazum. Zbog toga mi jasno kažemo da i on mora da bude sankcionisan ako ne prestane s tim.“

Etnički princip nije funkcionisao

Ahmetović kaže da se rezolucijom bori za evropsku BiH kritikujući etnički princip po kojem BiH trenutno funkcioniše: „Zadnjih 27 godina je to bio temelj političkog sistema BiH i šta je rezultat? Ta država je u političkom smislu u istom stanju kao i početkom devedesetih godina. S tim ne možemo da budemo zadovoljni. Zbog toga kažem da etnički princip te države s konstitutivnim narodima nije funkcionisao i zbog toga mora da postoji evropski princip.“

Bundestag će istog dana glasati o rezoluciji, kao i ponovnom slanju nemačkih vojnika u misiju EUFOR ALTHEA iz koje su povučeni 2012. godine. Ahmetović kaže da je na tome radio poslednjih meseci, jer je tokom posete BiH uočio da lokalni političari koriste ratnu retoriku da bi paralisali stanovništvo. Drugi razlog je, dodaje, izjava ruskog ambasadora u BiH Igora Kalabuhova koji je rekao da bi BiH mogla da završi kao Ukrajina ukoliko se odluči da se pridruži NATO. „Mi zato  želimo da pošaljemo jasan signal da je EU tu, da je NATO tu, i da mi kao Nemačka stojimo iza BiH i iza demokratskih snaga svih naroda“, kaže poslanik SPD u Bundestagu.

Srbija mora jasno da kaže da li je na strani EU ili Rusije

Kada je reč o evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana, Ahmetović kaže da je nedavna odluka donesena na Samitu EU o zemljama Zapadnog Balkana bila pogrešna. On se, dodaje, u svom nedavnom govoru u Bundestagu založio upravo za brži napredak zemalja Zapadnog Balkana na putu ka EU.

Za BiH je konkretno zatražio dobijanje statusa kandidata, za Kosovo viznu liberalizaciju, za Severnu Makedoniju i Albaniju početak pristupnih pregovora, a za Crnu Goru ubrzanje procesa. No, Srbiju ni jednom rečju nije spomenuo što, naglašava, nije slučajno. Jer, Srbija je „jedina država, uz BiH u kojoj to blokira Dodik, koja ne želi da se priključi sankcijama Rusiji“.

„Ne možeš biti član EU ako nisi sada u ovom momentu jasan da li si na strani demokratije, znači EU, ili si na strani autokratije, dakle Rusije. I ako tu Srbija ne želi da se odluči, teško će biti da pravi naredne korake. Otvoreno kažem da, ako Srbija kaže da će biti na strani EU, da će uvesti sankcije Rusiji, onda smo mi tu i možemo da idemo dalje“, kaže Ahmetović.

Kada je reč o uslovu Srbiji da prizna Kosovo da bi postala punopravna članica EU, Ahmetovićev stav je i tu jasan: „Kancelar Šolc je rekao, a ja ću samo da ga citiram: ’Ako Srbija hoće da uđe u EU, treba da radi na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, treba da se priključi sankcijama Rusiji i, treća stvar, mora biti normalizacije odnosa Kosova i Srbije, dakle mora pre ili kasnije da prizna Kosovo’.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.