Saksonija - Anhalt je izabrala novi pokrajinski parlament. Ovde su rezultate glasanja i reakcije tokom izborne večeri.  Zvanični rezltati izbori su najavljeni za ponedeljak ujutro. Ovaj blog je zatvoren u 23:30.

Većina glasova - većina mandata

AfD želi da formira vladu bez koalicionih partnera. Za to joj nije neophodno više od polovine glasova birača, već više od polovine mandata u pokrajinskom parlamentu.Ovde, na sajtu ARD-a, možete da računate moguće koalicije.

Hoće li u tome uspeti zavisi i od toga koliko će stranaka biti zastupljeno u parlamentu sa 83 mesta. Za većinu je potrebno 42 mandata.

Prema aktuelnim projekcijama u 22:49 AfD je daleko od tog cilja sa osvojenih 44 odsto glasova i 39 mandata. Polazi se od toga, da značajnih promena u raspodeli neće biti. 

Ulrih Zigmund (AfD) odbacio ideju BSW

Pobednik izbora u Saksen-Anhaltu, Ulrih Zigmund, i nakon sada već izvesnog ulaska BSW-a u pokrajinski parlament u Magdeburgu insistira na tome da ne želi da pravi kompromise zarad formiranja koalicije.

Ideja BSW o nestranačkom premijeru Zigmund je u razgovoru za ZDF nazvao „mućkanjem“. AfD, kako je rekao, ne želi da se odrekne svojih vrednosti i ciljeva „zbog bilo kakvih političkih igrica“. On je isključio koalicije koje bi podrazumevale dalekosežne kompromise:

„Želimo vrlo jasno da birač konačno ponovo posle izbora dobije ono za šta je prethodno glasao.“

Saradnja je, prema njegovim rečima, moguća samo sa onima koji podržavaju zahtev AfD-a za jasnom promenom političkog kursa, „bilo da se to ostvaruje kroz poslaničku grupu ili kroz pojedinačne poslanike“, rekao je Zigmund.

Na pitanje šta će se dogoditi ukoliko to ne bude moguće, odgovorio je:

„U krajnjem slučaju, biće novih izbora.“

Tada će AfD, smatra on, osvojiti „50 ili 55 odsto“ glasova.

BSW zagovara treći put - nestranačkog premijera

Predsednica BSW-a Amira Mohamed Ali najavila je da će se njena stranka, ukoliko uđe u pokrajinski parlament, zalagati za nestranačku vladu.

„Pre izbora smo rekli da nećemo glasati ni za gospodina Zigmunda ni za gospodina Šulcea za premijera pokrajine“, izjavila je ona za ARD.

Kako je navela, BSW zagovara treći put, odnosno mogućnost izbora nestranačkog premijera koji bi vladao uz promenljive većine i uz uključivanje celokupnog pokrajinskog parlamenta.

„Verujem da su šanse za naš model tokom ove izborne večeri značajno porasle“, rekla je ona komentarišući novu projekciju ARD-a, prema kojoj BSW ulazi u pokrajinski parlament, dok AfD verovatno neće imati apsolutnu većinu.

BSW izgleda ulazi u parlamnet - i može biti ključna

Šanse BSW-a za ulazak u pokrajinski parlament Saksonije-Anhalt porasle su prema novim projekcijama ARD-a i ZDF-a. Prema najnovijim podacima ZDF-a od 21.01 čas, stranka sada sa 5,0 odsto prelazi izborni prag od pet procenata, nakon što je prethodno bila na 4,8 odsto.

U projekciji ARD-a stranka je već ranije porasla sa 5,0 na 5,1 odsto (stanje u 20.27 časova). Izborni stručnjak ARD-a Jerg Šenenborn procenio je potom verovatnoću ulaska stranke u parlament na 70 prema 30.

"To bi moglo da dovede do zanimljive političke konstelacije. Ni AfD sama, niti moguća saradnja svih ostalih stranaka - CDU, Zelenih, SPD i Levice - ne bi skupila dovoljno glasova da u prvom ili drugom krugu izaberu premijera pokrajine.

Međutim, u trećem krugu pokrajinski ustav predviđa da se uzdržani glasovi ne računaju, već o izboru šefa vlade odlučuje većina važećih glasova bez uzdržanih.

To znači da bi uzdržanost BSW-a u trećem krugu, u zavisnosti od konačne raspodele mandata, mogla da omogući i reizbor Svena Šulcea (CDU), ali i izbor Ulriha Zigmunda (AfD) za premijera pokrajine."

Ulrih Zigmund neće manjinsku vladu AfD

Lieder AfD-a u Saksoniji-Anhaltu Ulrih Zigmund odbacuje mogućnost manjinske vlade pod vođstvom svoje stranke ukoliko ona ne osvoji apsolutnu većinu mandata. Nakon izborne pobede neće biti „nikakvih kombinacija sa manjinskom vladom ili nečim sličnim“, rekao je Zigmund u nedelju uveče za ZDF.

AfD je načelno otvorena za koaliciju sa strankom koja bi bila spremna da sprovede zaokret u migracionoj i energetskoj politici, ali Zigmund trenutno ne vidi takvog partnera.

„Ne želimo da se prilagođavamo zarad bilo kakvih kombinacija koje bi nam omogućile vlast“, naglasio je Zigmund. Zato je samostalna vlada izborni cilj stranke.

Istovremeno je izrazio nadu da bi AfD mogla da dobije podršku poslanika iz drugih stranaka. Rekao je da ne zna šta će se dešavati narednih dana.

„Ne znam da li među poslanicima ima onih koji će reći: ‘Sad je dosta, više ne želim da učestvujem u ovome.’“

Prethodno su savezni kopredsednici AfD-a Alis Vajdel i Tino Hrupala pomenuli mogućnost manjinske vlade AfD-a ili koalicione vlade. Ukoliko AfD ne osvoji apsolutnu većinu, stranka je ipak spremna na razgovore, rekao je Hrupala za ZDF. „Naša ruka je uvek ispružena“, poručila je i Vajdel, misleći na moguće koalicione partnere.

AfD: Istorijski rezultat

„Ispisali smo istoriju u ovoj pokrajini“, izjavio je vodeći kandidat AfD-a Ulrih Zigmund za ARD. Dodao je da pruža ruku svim drugim političkim snagama, ali samo onima koje su spremne da zajedno s njim sprovedu jasan politički zaokret.

„Ono na šta sa mnom ne treba računati jeste odricanje od sopstvenih vrednosti zarad dolaska na vlast.“ U tom slučaju, rekao je, ne bi bio spreman ni za koaliciju ni za manjinsku vladu. Sada će, dodao je, sačekati da vidi kako će se postaviti ostale stranke.

Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel ocenila je da je reč o „istorijskom rezultatu“.

„Videćemo šta će nam još doneti ovo veče“, rekla je za ZDF i naglasila: „Ovo je sasvim jasan mandat za sastavljanje vlade.“

Prema njenim rečima, najjača stranka uvek ima mandat da formira vladu. AfD je spremna i za razgovore o mogućim partnerima.

„Naša ruka je uvek pružena“, rekla je Vajdel, dodajući da pokrajinski ogranak stranke samostalno donosi odluke.

Rekordna izlaznost - AfD ubedljivo pobedila

Izlaznost na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu iznosila je 80 odsto, prema podacima ZDF-a.

AfD je ubedljivo pobedila na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu. Prema projekciji ARD-a, koju je izradio institut Infratest dimap, osvojila je 44,5 odsto glasova. Na izborima 2021. dobila je 20,8 odsto. AfD je tako ostvarila svoj najbolji rezultat na pokrajinskim izborima do sada i postala najjača politička snaga u pokrajinskom parlamentu.

Daleko iza nje nalazi se CDU. Stranka pokrajinskog premijera Svena Šulcea osvojila je istorijski niskih 18,5 odsto glasova. To je veliki pad u poređenju sa pokrajinskim izborima 2021, na kojima je CDU, predvođena dugogodišnjim premijerom Rajnerom Hazelofom, ubedljivo pobedila sa 37,1 odsto glasova.

Prema projekciji, treća po snazi je Levica sa 9,5 odsto glasova, čime ostaje ispod svog dosad najlošijeg rezultata u Saksoniji-Anhaltu, koji je iznosio 11 odsto.

Slede Zeleni sa devet odsto, ispred SPD-a, koja je osvojila osam odsto glasova. Time se i SPD približava svom najlošijem rezultatu do sada. Na izborima 2021. osvojila je 8,4 odsto.

BSW je osvojio pet odsto glasova i još strepi zbog ulaska u pokrajinski parlament, dok FDP, prema projekciji, sa dva odsto nije prešao izborni prag.

Koliko su pouzdane projekcije, prognoze?

Uoči objavljivanja prvih izbornih projekcija, instituti za istraživanje javnog mnjenja u Saksoniji-Anhaltu nalaze se pod posebnom lupom.

Pre pet godina, predizborne ankete znatno su odstupale od konačnog rezultata: Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ostvarila je mnogo bolji rezultat nego što se očekivalo, dok je (AfD) prošla znatno lošije.

Roland Abold, direktor instituta Infratest dimap, izjavio je za DW da su instituti za istraživanje javnog mnjenja zbog toga ovoga puta posebno pažljivo pratili izbornu trku.

„Možemo da kažemo da je pred izbore bilo relativno malo promena u anketama“, rekao je Abold.

Prema najnovijim istraživanjima, AfD ima podršku od oko 40 do 41 odsto birača, dok je vladajuća CDU na približno 22 do 23 odsto. Očekuje se da u parlament uđu i Levica i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), dok se Zeleni kreću oko izbornog praga od pet odsto, neophodnog za osvajanje poslaničkih mandata.

Abold je rekao i da je jedan od problema uočenih na ranijim izborima, po svemu sudeći, sada manje izražen:

„Kada je reč o predizbornim anketama, može se reći da je problem s ljudima koji ne žele da priznaju da nameravaju da glasaju za određene stranke zapravo postao manji.“

1, 7 miliona ljudi sa pravom glasa

Pravo glasa na ovim pokrajinskim izborima imaju svi nemački državljani koji su napunili najmanje 18 godina i najmanje tri meseca imaju prijavljeno glavno prebivalište u Saksoniji-Anhaltu. Reč je o gotovo 1,7 miliona birača.

Oni biraju Pokrajinski parlament koji ima najmanje 83 poslanika, ali je taj broj obično veći, na primer ako se dodeljuju dodatni i kompenzacioni mandati. 

Za našu redakciju izbore u Magdebrugu prati Srećko Matić.

Politička situacija uoči izbora

Saksonija- Anhalt od 2002. godine ima premijera iz redova CDU, od 2021. godine u koaliciji saSPD i FDP. Međutim, prema svim istraživanjima javnog mnjenja, oni će izgubiti većinu. 

Od osnivanja Savezne Republike Nemačke održano je više od 240 izbora za pokrajinske parlamente, ali ovi izbori su posebni: prvi put posle Drugog svetskog rata u Saksoniji-Anhaltu bi na vlast mogla da dođe stranka koju je Služba za zaštitu ustavnog poretka označila kao dokazano desnoekstremističkom - Alterantiva za Nemačku, AfD.

Vodeći kandidat Ulrih Zigmundnedavno je naglasio da AfD želi samostalno da vlada i da će se kandidovati za predsednika pokrajinske vlade - samo ako njegova stranka osvoji apsolutnu većinu glasova. Samo tako bi, kako je rekao, mogao da sprovede ono što je njegova stranka najavila.

Po svemu sudeći, ne bi ni mogao da pronađe ni koalicionog partnera, jer nijedna od ostalih stranaka ne želi da uđe u koaliciju sa AfD-om. 

Ali moguće su i druge koalacije - bez AfD.

Šta se događa posle izbora?

Prema pokrajinskom ustavu, novi parlament mora da održi konstitutivnu sednicu najkasnije 30. dana nakon izbora, dakle 6. oktobra. Tada prestaju mandati ministrima i predsedniku pokrajinske vlade. Oni su, međutim, dužni da nastave da obavljaju svoje funkcije sve dok njihovi naslednici ne preuzmu dužnost.

Prvu sednicu otvara poslanik sa najdužim stažom u pokrajinskom parlamentu. On ili ona predsedava sednicom sve dok ne bude izabran novi predsednik parlamenta.

Prema poslovniku, najjača poslanička grupa predlaže kandidata za predsednika parlamenta. Ako taj kandidat ne bude izabran u prvom pokušaju, svoje kandidate mogu da predlože i sve ostale poslaničke grupe. To je regulisano parlamentarnom reformom koju su u aprilu usvojili CDU, SPD, FDP, Levica i Zeleni.

Predsednik pokrajinske vlade bira se bez prethodne rasprave, tajnim glasanjem. Nije propisan krajnji rok do kojeg mora da bude izabran. U prvom krugu izabran je kandidat koji dobije glasove većine svih poslanika.

Ako izbor ne uspe u prvom pokušaju, počinju da važe određeni rokovi. Novi krug glasanja mora da bude održan u roku od sedam dana. Ako ni tada predsednik vlade ne bude izabran, pokrajinski parlament u narednih 14 dana odlučuje o tome da li će saziv biti prevremeno raspušten.

Ako odluku o prevremenom raspuštanju ne podrži većina svih poslanika, odmah se održava još jedan krug glasanja. Tada je izabran kandidat koji dobije većinu glasova prisutnih poslanika koji su glasali.