On bi trebalo da iznese svoje ocene i kritike o predsedničkim izborima u Rusiji, koji su prema mišljenju zapadnih eksperta bili inscenirani. Andreas Jurka, poslanik Alternative za Nemačku (AfD) u pokrajinskom, bavarskom parlamentu ne razmišlja dugo: „Ima stvari za kritiku, ali to je više tehničke prirode. Lično mislim da je bilo i previše transparentno“, kaže Jurka s ozbiljnim izrazom lica. I dodaje: „To bi u Nemačkoj bilo neuobičajeno.“

Političar AfD-a sedi pored svoje stranačke koleginice Elene Run u TV-studiju RT DE, propagandnog kanala bliskog Kremlju čije je emitovanje u Nemačkoj pre nekoliko godina zabranila Agencija za nadzor medija. Ali, političari AfD-a rado daju intervju tom kanalu i prenose svoja zapažanja koja su stekli kao tzv. posmatrači izbora – na poziv Rusije. Kako je pre izbora izveštavao nemački javni servis ARD, troje bavarskih poslanika prihvatilo je poziv Rusije da budu posmatrači na glasanju, bez obzira na otpor iz saveznog odbora njihove stranke.

Odmah na početku intervjua za RT DE, Jurka naglašava da su došli u Rusiju na sopstvenu odgovornost. Elena Run pojašnjava da su prihvatili poziv, „čak i u ovoj situaciji“, jer je „negovanje mirovnih odnosa sa Rusijom u skladu s politikom AfD-a“.

„Servilni poslanici iz desničarskog miljea“

I Elena Run je takođe, odgovarajući na pitanje novinara, pohvalila tok izbora: „Organizacija je bila odlična“, kaže. „Bilo je različitih aktivnosti, bilo je čak i hrane i pića. Sve je bilo dobro snabdeveno kako bi birači bili motivisani.“

Stručnjaci s kojima je nemački ARD razgovarao ocenjuju to, međutim, potpuno drugačije: koncerti, lutrije i slične aktivnosti u blizini izbornih mesta služili su samo jednom cilju, kaže Gerhard Mangot, profesor međunarodnih odnosa sa Univerzitetu u Insbruku: „Cilj je bio povećati izlaznost na izbore, ali ne iz demokratskih ambicija, već da bi se ljudi mobilisali da izađu na izbore, za koje mnogi ne veruju da su slobodni i pošteni.“

Elene Run u jednom drugom video-snimku pokazuje kako izgledaju izborna mesta u Rusiji. Snimak je dugačak skoro četiri minuta, a u njemu se ona poput reporterke šeta po jednom izbornom mestu u Vladivostoku, hvaleći „potpuno providne“ glasačke kutije ili pristupačne izborne kabine. Snimak bi, ocenjuje u svom izveštaju javni servis ARD, lako mogao da se zameni s nekim promotivnim videom Kremlja.

Kasnije, u TV-studiju, političarki AfD-a ne pada na pamet da ima nekih bitnijih razlika između izbora u Nemačkoj i Rusiji. Ona ponovo spominje providne izborne kutije, činjenicu da su birači bili zadovoljni i video-nadzor na svakom izbornom mestu: „Ljudi nemaju problema s tim, razgovarali smo o tome s nekoliko birača.“

Profesor Mangot, međutim, s tim u vezi ima nekoliko pitanja. Na primer: zašto su glasačke kutije noću bile bez nadzora tokom tri dana izbora? A dodaje i ovo: „Na tim izbornim mestima je bilo malo posmatrača opozicije i time su širom otvorena vrata za to da se završni izveštaji o prebrojanim glasovima po želji manipulišu.“

Mangot tvrdi da je sasvim jasno da su poslanici AfD-a svojim putovanjem u Rusiju i naknadnim izjavama ispunili sve što rukovodstvu u Moskvi treba. Na kraju su, kako ispada, „zapadni posmatrači“ potvrdili demokratski karakter izbora, iako nisu bili pozvani pripadnici OEBS-a, „već samo servilni poslanici iz desničarskog miljea“, kaže Mangot.

AfD bez jasne pozicije

Čak ni savezni odbor Alternative za Nemačku nije bio oduševljen tim putovanjem i uoči izbora „hitno“ je preporučio poslanicima putem i-mejla da ne idu u Rusiju. Pritom je naglašeno da su spoljnopolitičke aktivnosti AfD-a isključivo u nadležnosti saveznog rukovodstva stranke.

Sumnja da je Rusija mogla da instrumentalizuje poslanike AfD-a dolazi u nezgodno vreme za tu stranku. Nedavno je minhenski list „Zidojče cajtung“ izvestio o internom izveštaju Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka (obaveštajne službe koja deluje unutar Nemačke), prema kojem bi AfD mogla da se klasifikuje kao „provereno desničarsko-ekstremistička“.

Prema pisanju lista iz Minhena, kao novu stvar po pitanju AfD-a obaveštajna služba navodi sada i njen „odnos prema Rusiji“. Nesigurnost u vezi s tim možda je razlog zašto stranka još uvek nema jasan stav prema Rusiji nakon navodne pobede Vladimira Putina na predsedničkim izborima. Tako je na primer Bernd Bauman, koji ima funkciju direktora poslaničke grupe AfD-a u Bundestagu, na konferenciji za novinare izjavio da Rusija „nije demokratija prema zapadnim standardima“ – što zvuči drugačije od iskustava koja su iz Rusije doneli bavarski poslanici, ocenjuje ARD. Zanimljivo je pritom da ni Bauman, a ni drugi političari Alternative za Nemačku, nisu čestitali Putinu na pobedi.

Kopredsednik stranke Tino Krupala, na pitanje novinara nije želeo da izrazi čestitke Rusiji pre sednice poslaničke grupe AfD-a u Bundestagu. Na internet-platformi Iks, ipak je pozvao predsednika Nemačke Franka-Valtera Štajnmajera da preispita svoju odluku da ne čestita Putinu pobedu na izborima u Rusiji.

Krupalu je, međutim, preduhitrio jedan njegov partijski kolega. I to ne bilo koji, već uticajni Hans-Tomas Tilšajder. On je bio deo rukovodstva zvanično raspuštenog desničarsko-ekstremističkog „Krila“ AfD-a, a trenutno je zamenik predsednika pokrajinskog odbora stranke u Saksoniji-Anhalt. „Čestitke njemu i ruskom narodu“, napisao je on na društvenim mrežama – kako na njemačkom, tako i na ruskom jeziku.

mš/jr (ard)