Afrika je godinama bila poznata prvenstveno kao tranzitno područje za međunarodne mreže trgovine drogom. Međutim, nedavne zaplene droge i otkrivene laboratorije pokazuju da ilegalne droge više ne prolaze samo kroz afričke zemlje, već se tamo sve više i proizvode.

Nedavna otkrića laboratorija za proizvodnju metamfetamina u zemljama poput Nigerije, Južnoafričke Republike, Kenije i Mozambika izazvala su zabrinutost da Afrika postaje značajan centar za proizvodnju sintetičkih droga.

Prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), u proizvodnju sintetičkih droga sve više su uključene međunarodne kriminalne mreže i ilegalne laboratorije koje mogu da snabdevaju i domaća i međunarodna tržišta.

Otkrivena najveća laboratorija za proizvodnju metamfetamina u Nigeriji

O ovom problemu se ove godine sve više govori nakon što je nigerijska Nacionalna agencija za borbu protiv droge (NDLEA) otkrila, kako je saopšteno, najveću ilegalnu laboratoriju za proizvodnju metamfetamina pronađenu u toj zemlji.

U operaciji sprovedenoj u državi Ogun, na jugozapadu Nigerije, uhapšeno je deset osumnjičenih, među njima i trojica državljana Meksika za koje NDLEA tvrdi da su dovedeni u zemlju kako bi pomogli u proizvodnji metamfetamina.

Predsednik NDLEA Mohamed Buba Marva rekao je da su policajci zaplenili više od 2,4 metričke tone metamfetamina, prekursora i drugog materijala, čija je vrednost na međunarodnom tržištu procenjena na oko 363 miliona dolara, odnosno 312 miliona evra.

Razmere operacije privukle su veliku pažnju u Nigeriji.

„To više nije nešto što se može videti samo u filmovima“, rekla je dopisnica DW-a Olisa Čukvuma. „Otkriće je otvorilo ozbiljna pitanja o razmerama domaće potrošnje ako se metamfetamin sada proizvodi i u Nigeriji.“

Čukvuma kaže da su nigerijske vlasti i ranije otkrivale laboratorije za proizvodnju metamfetamina, ali da veličina i sofisticiranost nedavno otkrivenih pogona ukazuju na to da se mreže za proizvodnju droge sve čvršće ukorenjuju.

Zašto raste proizvodnja droge

Dokun Adedeđi, jedan od osnivača Inicijative za saosećajnu brigu i oporavak, kaže da se situacija sa drogom u Nigeriji znatno promenila tokom poslednje decenije.

„Nekada smo mislili da smo samo tranzitna zemlja“, kaže on. „Zatim smo postali zemlja potrošača. Sada otkrivamo da smo postali i zemlja proizvođača.“

On napominje da su vlasti tokom godina otkrile desetine manjih laboratorija, a pogoni za proizvodnju metamfetamina pronađeni su u više nigerijskih država.

Prema podacima UNODC-a, rast domaće potrošnje i širenje ilegalnog tržišta droge praćeni su povećanjem proizvodnje sintetičkih droga u zapadnoj Africi.

Cena koju plaćaju ljudi

Adedeđi je posledice postojanja laboratorija za proizvodnju droge opisao kao „razorne“.

On kaže da zloupotreba droge doprinosi napuštanju školovanja, raspadu porodica, problemima sa mentalnim zdravljem i porastu kriminala. Mnoge porodice teško se odlučuju da zatraže pomoć zbog stigmatizacije i straha od osude javnosti.

„Svakodnevno gledamo kako porodice pate“, rekao je. „Mnogi ljudi ne mogu otvoreno da govore o zavisnosti zbog straha za sopstveni ugled i od diskriminacije.“

UNODC navodi da su mladi sve češće pogođeni poremećajima izazvanim upotrebom droge. U Africi je 34 odsto osoba koje se leče od takvih poremećaja mlađe od 25 godina.

Pored tradicionalnih droga poput kanabisa, korisnici sve češće posežu za sintetičkim supstancama, među kojima je i metamfetamin, na ulici često poznat kao „led“. Sve je zastupljenija i zloupotreba lekova koji se izdaju na recept, a ima i izveštaja o eksperimentisanju sa opasnim inhalantima i drugim otrovnim supstancama.

Može li Nigerija da obuzda proizvodnju droge?

Nigerijska Nacionalna agencija za borbu protiv droge poslednjih je godina pojačala aktivnosti, što je dovelo do niza zaplena i hapšenja.

Nevladine organizacije takođe se sve više uključuju, nastojeći da kampanjama za podizanje svesti nadomeste ono što država ne čini. Posebnu pažnju posvećuju univerzitetskim kampusima, gde je upotreba droge sve vidljivija.

Čukvuma kaže da još ne postoji usklađena državna politika, kao i da najveći deo aktivnosti usmerenih na podizanje svesti sprovode organizacije građanskog društva.

Adedeđi smatra da politika zasnovana isključivo na kažnjavanju često prisiljava korisnike droge da se povuku u ilegalu. To državnim organima i zdravstvenim službama otežava da pronađu ljude koji se bore sa zavisnošću i pruže im pomoć.

UNODC i organizacije građanskog društva zalažu se za sveobuhvatniji pristup.

Među predlozima o kojima se raspravlja jesu snažnija državna politika za borbu protiv zloupotrebe droge, proširenje usluga rehabilitacije, programi za sprečavanje zloupotrebe droge na radnom mestu i intenzivnija regionalna saradnja širom zapadne Afrike.