Na ulazu u sedište CIA u Lengliju, u američkoj saveznoj državi Virdžiniji, stoji bela mermerna tabla na kojoj je ugraviran citat Isusa Hrista iz Jevanđelja po Jovanu: „Istina će vas osloboditi“. To međutim ne važi za slučaj Markusa R. Taj bivši službenik Nemačke obaveštajne službe (BND) već godinu dana je u istražnom zatvoru i danas (16.11.) će biti izveden pred sud. Dokazi su više nego opterećujući: prilikom pretresa njegovog stana, pronađena su brojna dokumenta i specijalni prenosni računar pomoću kojeg je slao šifrirane poruke u CIA. I to više od godinu dana.

Pohlepom do zatvora

Ali nemački špijun otkriven je tek kada mu je pohlepa u potpunosti pomutila razum. U nekoj vrsti samoinicijativne prijave za radno mesto, Markus R. je ruskim obaveštajcima poslao elektronsko pismo u kojem nudi svoje usluge. Kako bi delovao uverljivo, uz pismo je poslao i nekoliko poverljivih dokumenata.

Naravno da je ta, ne baš preterano pametna prepiska, odmah upala u oči nemačkim vlastima koje su i same bile iznenađene otkrićem. Doduše, poznato je da obaveštajne službe često špijuniraju i institucije prijateljskih zemalja, ali u slučaju Markusa R, smatra nemački stručnjak za tajne službe Erih Šmit-Enbom, ipak prekoračena određena granica. „Još nikad nije zabeleženo da CIA unutar BND ima špijuna i to samog službenika BND“, kaže Erih Šmit-Enbom. Markus R. se, doduše i američkoj službi ponudio sam, a nije bio vrbovan – ali to ne umanjuje težinu slučaja, pogotovo ako se uzme u obzir položaj na kojem je on radio.

Veleizdaja

Iako se ne radi o nekakvom špijunu poput onih iz filmova o Džejmsu Bondu, on je za CIA bio vrlo koristan doušnik jer je sedeo u važnom odeljenju pod nazivom „Područja delovanja/spoljnopolitički odnosi“ i to na mestu na kojem se prenosi pošta. Za oko 200 poverljivih dokumenata, koliko je do sada dokazano, Markus R. je od CIA dobio oko 95.000 evra. To je prilično malo, ako se uzme u obzir da su se među dokumentima nalazili i profili koji nisu bili dostupni ni parlamentarnom Odboru za kontrolu rada obaveštajnih službi. Bili su tu spiskovi svih agenata BND ili posebne interesne sfere po pojedinim zemljama. „Amerikanci su mogli ciljano da od Nemaca zatraže podatke o pojedinim akcijama“, kaže za DW Erih Šmit-Enbom. Zbog otkrivanja imena agenata, delo za koje je optužen ne glasi samo „obaveštajno delovanje protiv Nemačke“, već i „veleizdaja“ – za šta i u Nemačkoj može da bude izrečena doživotna kazna zatvora.

Zategnuti odnosi

Otkriće Markusa R. došlo je u najgorem mogućem trenutku, u jeku afera oko prisluškivanja vodećih nemačkih političara, pa tako i same kancelarke Angele Merkel, kao i zahlađenja odnosa između Berlina i Vašingtona. U jeku afere, američkom ambasadoru uručen je protest u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, a prvi čovek CIA u Nemačkoj morao je da napusti tu zemlju. Sam šef CIA Džon Brenan lično je u Berlinu zamolio kancelarku za smirivanje situacije. U međuvremenu se, smatra istoričarka Eva Džobs, i Vašington kaje zbog „dila“ sa Markusom R. „Rizik je jednostavno bio suviše veliki i CIA je na samom početku trebalo da odbije ponudu nemačkog doušnika“, kaže Džobs koja trenutno piše doktorat na temu saradnje nemačkih i američkih obaveštajnih službi. I pored svega, BND, s obzirom na svoje skromne resurse, zavisi od saradnje s „velikim bratom“ iz Lenglija.

Mere bezbednosti na suđenju su nezapamćene. Čak ni sudije ni advokati u sudnicu ne smeju da unesu mobilne telefone, a i novinarima koji prate suđenje dozvoljeni su samo papir i olovka. Suđenje bi moglo da bude napeto i ako se uzme u obzir da je branilac Markusa R. isti advokat koji je već branio neke vrhunske špijune DDR-a.