Aj Vejvej je najpoznatiji svetski živi umetnik iz Kine. U Nemačkoj je široko poštovan najkasnije od Dokumente XII 2007. kada je radi svog umetničkog projekta „Bajka" u Kasel doveo 1000 uglavnom mlađih Kineza. Zajedno sa njim iz Kine je tada došlo 1001 osoba (1001 noć). Pre toga, u Kasel je iz Kine već bilo stiglo 1001 antiknih drvenih stolica, koje je Aj Vejvej podelio u grupe širom grada. Umetnička bajka - dosad najskuplji projekat čuvene Dokumente - bila je savršena.

Od tada ga Nemci vole. Ovdašnji mediji su detaljno izveštavali kada je 2011. nestao na tri meseca, a da niko nije znao gde ga je kineska tajna policija odvela. Kada se početkom leta te godine ponovo našao na slobodi, berlinski univerzitet umetnosti mu je ponudio mesto gostujućeg profesora, na određeno vreme.

Međutim, pošto mu nije bilo dozvoljeno da napusti Kinu, Aj Vejvej je tek četiri godine kasnije mogao da počne da radi i živi u Berlinu. Od 2015. sa svojom partnerkom i zajedničkim sinom živi u glavnom gradu Nemačke. Sa svojim osobljem radi u velikom ateljeu koji se nalazi u katakombama bivše pivare u skupoj i omiljenoj berlinskoj četvrti Prenclauer Berg. Prvi komšija mu je prijatelj i kolega, danski umetnik islandskog porekla, Olafur Eliason.

„Nemačka nije otvoreno društvo"

No izgleda da ljubav između umetnika i Nemačke polako kopni. U razgovoru za dnevnik Velt, a povodom velike retrospektivne izložbe u Diseldorfskoj galeriji K20/21, pod nazivom - Gde je revolucija? - kineski umetnik je rekao: „Napuštam Nemačku. Ovoj zemlji nisam potreban".

Dovoljno da u stanju šoka zabruje nemački feljtoni. I to iako je već mesecima poznato da Aj Vejvej traži novi atelje i mesto delovanja u Njujorku, tačnije u susedstvu, u saveznoj državi Nju Džerzi.

 „Nemačka nije otvoreno društvo. Ovde nema prostora za otvorene rasprave i ne poštuju se mišljenja koja se razlikuju od mejnstrima", rekao je odmah na početku razgovora i dodao: „Nemačka je isključivo usredsređena na zaštitu svog društva".

Umetniku najviše smeta povezanost s Kinom. On kritikuje nemačku politiku, privredu i kulturu da prelaze preko kršenja ljudskih prava u Kini samo da se ne bi ugrozili odnosi sa najvažnijim trgovinskim partnerom i kaže da je pritom Kina ta koja diktira uslove. 

Berlinale po diktatu Pekinga?

Optužbe idu dalje. Kineski novac se nalazi i u filmskoj produkciji. Zbog toga je čak i Berlinale ove godine odbilo da dva njegova filma uvrstiti u program, među kojima je i dokumentarni film „The Rest" o izbeglicama. 

Isto je slučaj i s filmom „I Can´t Remeber" kineskog autora Ču Ćinga koji tematizuje kinesku „Kulturnu revoluciju". Sve to kako ne bi naljutili kineske vlasti i cenzuru. Ču, koji takođe živi u Berlinu, za DW je potvrdio da su svih 13 kineskih filmova koji su ove godine prikazani na Berlinalu, imali zeleno svetlo kineskih vlasti.

Kada je poznati, i zvaničnom Pekingu zapravo bliski reditelj Čang Đimu, iz neobjašnjenih razloga morao da povuče svoj najnoviji film „Jedna sekunda", Berlinale je skrušeno umesto toga pokazao njegov epski film „Heroj" koji je u potpunosti po ukusu zvaničnog Pekinga. 

Diskriminacija u Nemačkoj

Aj Vejveja već godinama zanima isključivo jedna tema: ljudi u bekstvu. I na sebe gleda kao na izbeglicu i u tom svetlu doživljava i svoj odlazak iz Berlina. I tvrdi da je jedan od razloga odlaska i višestruka diskriminicaija koje je doživeo u Berlinu - nekoliko puta je bez reči bio izbačen iz taksija, a kad izađe na ulicu mora da čita na plakatu: „Decu ćemo praviti mi a ne stranci".

Boravak Aj Vejveja u Nemačkoj od samog početka je bio popraćen kritikama. Odmah nakon dolaska kineski umetnik se žestoko posvađao s nemačkim medijima koji su insinuirali da je, kako bi dobio dozvolu za izlazak iz zemlje, sklopio „deal" s kineskim vlastima. Ova svađa očigledno nikada nije privedena kraju. 

A na pitanje novinara, gde će da ode kada napusti Berlin, rekao je: „Nemam domovinu jer me je Kina odbacila otkako sam se rodio. Ko zna svoj cilj, više nije izbeglica. Ja sam izbeglica."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android