Aja Sofija će ponovo biti džamija. Tako je odlučio Vrhovni upravni sud Turske, čime je poništena odluka osnivača moderne države Kemala Ataturka koji je ovaj hram 1934. pretvorio u muzej.

Velelepna građevina u Istanbulu je devet vekova bila centralna vizantijska crkva, sve do pada Konstantinopolja 1453. godine, da bi onda tokom perioda Osmanlija bila džamija.

Sadašnja odluka suda nema veze sa religioznim pitanjima, kaže nam Konstantin Nikolakopulos, profesor pravoslavne teologije. „Ta odluka je nastavak politike provokacija koju turski predsednik Erdogan sledi poslednjih godina. Bio je svestan da će promena namene Aja Sofije pogoditi sve hrišćane, prevashodno pravoslavne.“

„Ovo je naposletku usmereno protiv celog zapadnog sveta. To je demonstracija moći“, kaže Nikolakopulos, koji predaje na minhenskom Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“. „Erdogan bi da pokaže da je Turska velesila i da se nikoga ne boji. Naravno da u motive spadaju i nacionalizam i fundamentalni islamizam.“

Profesor dodaje da je protest spolja – recimo iz Francuske i Rusije – došao prekasno i bio previše blag. „A Nemačka je izbegla da zauzme jasnu poziciju. Unesko je u tek u četvrtak objavio saopštenje u kojem od Erdogana traži – a ja bih pre rekao da ga moli – da ovo ne radi. A pri tome su sve znali još od 2. jula kada je sud objavio da turski predsednik jednostavnim potpisom može da pretvori Aja Sofiju u džamiju.“

Nikolakopulos veruje da će Aja Sofija zbilja biti korišćena kao džamija, te da Unesko i neke države možda mogu da isposluju da u određenim danima jedne sedmice i dalje bude otvorena kao muzej.

pk/nr (dw)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android