Triše je nemačkom dnevniku Handelsblat rekao da neće biti rizika za evropske poreske obveznike ako "sve vlade ispune svoje obaveze". Evropska centralna banka je u ponedeljak objavila da će kupovati državne obveznice zemalja evro-zone, što je potez koji su ekonomisti tražili nedeljama.

U kombinaciji sa programom pozajmica od gotovo 1.000 milijardi evra iz EU i Međunarodnog monetarnog fonda, odluka ECB je uveliko pomogla da se smire tržišta uzburkana evropskom dužničkom krizom.

Upitan da li će 16 država evro-zone morati da se suoče sa inflacijom zbog ovog programa, Triše je rekao: "Ne, uopšte ne". Dodao je da je ECB uspešno ispunio svoj "osnovni zadatak" održanja stabilnosti cena tokom 11 godina i da "neće menjati svoju monetarnu politiku."

On nije izneo brojke o razmerama programa kupovina obveznica, ali je odbio tvrdnje da mere koje banka preuzima mogu da ugroze evropski privredni rast. "Naprotiv", rekao je Triše. "Nedostak fiskalnog poverenja preti rastu".

Merkel: Ne propada samo novac

Nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala evropske zemlje da se bore za stabilnost evra i navela da su vlade članica evrozone obećale stabilnost, a sada treba da ispune to obećanje.

Ona smatra da od sudbine evra zavise i Evropa i ideja Evropske unije. "Ako evro propadne, ne propada samo novac, već i Evropa, i ideja Evropske unije", rekla je Merkel. Evro je ugrožen usled strahovanja da bi grčke finansijske nevolje mogle da se preliju i u ostale članice evrozone. "Ovaj test je egzistencijalni, on se mora proći", rekla je Merklel izrazila nadu da će Evropa moći da

prevaziđe finansijsku krizu.

U nastavku: Može li se stati na put finansijskim špekulantima?

Džon Tejlor je osnivač i menadžer jednog od hedž fondova. Te finansijske institucije bave se visokorizičnim transakcijama koje obećavaju veliki profit. Neki od hedž fondova iskoristili su krizu u Grčkoj i pokušali da tipovanjem na pad evra i komplikovanim transakcijama dodatno obore njegovu vrednost i tako obezbede visoku zaradu. U jednom intervjuu Tejlor je izjavio:

„Evro je manjkava konstrukcija i takav kakav je zamišljen ne može da opstane. Nije potrebna velika mudrost da bi se prognozirao slab evro“, rekao je Tejlor.

Sedište većine hedž fonfova je u Londonu i Njujorku, mada ih ima i na Kajmanskim ostrvima ili Švajcarskoj. Džordž Soroš je legenda među menadžerima – njegov hedž fond oborio je 1992. britansku funtu, a i Tejlor je tada dobro zaradio – profit je bio 40 procenata.

Sada se navodno sa drugim veličinama iz sektora dogovorio da iznudi obaranje vrednosti evra. Istina, pitanje je da li hedž fondovi zaista i mogu da obore valutu kakva je evro. Mada raspolažu velikim sumama pre će biti da samo pojačavaju trend koji je ionako u toku. Mihael Lajster iz banke Vest LB, čije je sedište u Diseldorfu, kaže:

„Upravo u situaciji u kojoj su investitori u panici i likvidnost je ugrožena, hedž fondovi zahvaljujući novcu kojim raspolažu mogu značajno da utiču na kurseve. Međutim, da li se sve može samo time objasniti veliko je pitanje“.

Drugim rečima, i oni manje sumnjivi radili su evru o glavi, jer su slabosti zajedničke evropske valute više nego očigledne. Na primer, na čikaškoj berzi već duže vreme na ceni su papiri koji donose profit u slučaju pada vrednosti evra.

Ali, bili to hedž fondovi, banke ili privatni investitori – svima su potkresana krila akcijom spasavanja o kojoj su se dogovorili u nedeljnoj noći ministri finansija EU. Lajster kaže:

„Bilo je jasno da političari moraju nešto da preduzmu. Pogotovo ako se pogleda šta se dešavalo u petak – situacija je podsećala na onu uoči bankrotstva američke banke Liman, nakon čega je usledila svetska finansijska kriza“.

Tako su hedž fondovi ovu nedelju počeli minusom u poslovnim knjigama. Tejlor sada traži novu žrtvu ili jednostavno čeka da vidi šta će dalje biti sa evrom.

handelsblat/beta/an/nb/nj