Izveštaj UN pod nazivom „Cena su ljudska prava“ zasniva se na intervjuima sa više od 200 severnokorejskih izbeglica koje su vođeni u protekle dve godine. U njemu je prikazana sumorna slika svakodnevnog života. Posebno je u fokusu bila siva ekonomija, privatni biznisi koji čine oko 50 odsto bruto-društvenog proizvoda.

Pošto je privatni sektor u sivoj zoni, Severnokorejci koji se bave privatnim poslovima redovno su žrtve državne samovolje i korumpirane vlasti. Mnogi stanovnici čija egzistencija zavisi od polulegalne trgovine u svakom trenutku mogu biti krivično gonjeni. Samo oni koji su u mogućnosti da plate mito mogu da izbegnu kaznu.

Pri tom, znatan deo stanovništva nije u stanju da dostigne pristojan životni standard. Severna Koreja nije uspela da „uspostavi funkcionalan privatni sektor kako bi ublažila ekonomske probleme većine stanovništva“, navodi se u izveštaju u kojem se citiraju reči jednog izbeglice: „Ako samo slušate državu, umrećete od gladi.“

Posledice gladnih godina

Da bi se shvatio ekonomski sistem pod dinastijom Kim, treba se osvrnuti na devedesete godine: severnokorejska ekonomija se potpuno urušila nakon raspada Sovjetskog Saveza, daleko najvažnijeg isporučioca nafte i trgovinskog partnera.

Pored toga, usledio je i niz dugih perioda suše praćenih poplavama. Loše žetve dovele su do ozbiljne gladi: Prema opreznim procenama, umrlo je nekoliko stotina hiljada ljudi. Namirnice koje je država decenijama delila stanovništvu dospevali su tek do malobrojne elite.

Katastrofa je dovela do promena: praktično preko noći, ekonomija koja je bila vođena staljinistički, više nije bila u stanju da snabde stanovnike. To su bili počeci crnih tržišta koja su se ubrzo proširila po svim pokrajinama, uprkos represiji režima. Severnokorejski trgovci počeli su da krijumčare robu preko granice sa Kinom, prodajući svoju hranu i robu na neformalnim pijacama.

Posebno nemilosrdni kapitalizam

„U Severnoj Koreji trenutno vlada posebno nemilosrdni oblik kapitalizma, pomalo kao u vreme industrijske revolucije u Engleskoj: s jedne strane, možete zaraditi bogatstvo čak i u skromnim okolnostima – ako naporno radite, ako ste nemilosrdni, lukavi i ako umete da manipulišete“, kaže Andrej Lankov sa Univerziteta „Kokmin“ u Seulu. „Istovremeno možete da umrete od gladi“, dodaje on.

Lankov, koji je kao mladi student iz Sovjetskog Saveza jedan semestar proveo na Univerzitetu „Kim Il Sung“ u Pjongjangu, godinama posmatra uspon nove trgovačke kaste: deo elite ponovo postaju bogati Severnokorejci iz politički nepodobnih porodica kojima su do sada uskraćivane sve privilegije. Međutim, „donju“ – što na korejskom znači „prinčevi novca“ – nisu opozicionari, već radije imaju pragmatičan odnos sa starom političkom elitom. Revolucija je loša za biznis, kaže Lankov.

Sokel Park iz nevladine organizacije „Liberty in North Korea“ godinama sarađuje sa severnokorejskim izbeglicama kako bi im pomogao prilikom bekstva, a zatim i kada stignu u Južnu Koreju. On potvrđuje ocene u izveštaju UN: „Severnokorejske izbeglice mi stalno govore da u Severnoj Koreji moraju prekršiti zakon da bi preživeli i kažu da novac rešava sve probleme.“

Prema Parku, mnogi Severnokorejci podmićuju svoje pretpostavljene, tako da ne moraju da se pojavljuju na svom radnom mestu i umesto toga se bave unosnijom trgovinom.

„Na izvestan način, izveštaj UN poziva Pjongjang da sarađuje u legalizaciji tržišnih aktivnosti u zemlji“, kaže Andraj Abrahamijan, stručnjak za Koreju na institutu Grifit Azija univerziteta Stenford. Kaže da je režim krajem 2015. usporio ekonomske reforme, zbog zaoštravanja sukoba sa SAD oko nuklearnog oružja. Pre nego što nastavi sa ekonomskim reformama, Severna Koreja želi da stabilizuje svoju geopolitičku situaciju, kaže Abrahamijan.

Jednostrani izveštaj UN?

Međutim, stručnjaci kritikuju i izveštaj UN: Martin Vajzer, nezavisni istraživač Severne Koreje u Nemačkoj, ukazuje na nekoliko slabosti ove studije: na primer, UN se fokusirao isključivo na izjave severnokorejskih izbeglica i samo ih preuzeo – bez ikakvih komentara.

Govoreći za DW, Vajzer upućuje na smernicu Ministarstva za javnu sigurnost Severne Koreje iz 2009: tamo piše da ne bi trebalo kažnjavati sve tržišne aktivnosti stanovništva, već samo one koje dovode do „prekomernog profita“.

U izveštaju UN nema difrencirane perspektive. Naime, pre dve godine nemački stručnjak prosledio je tekst ovog zakona ispostavi Saveta za ljudska prava UN u Seulu, ali odgovor nije dobio.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android