Nešto manje od polovine građana sa pravom glasa iskoristilo je to svoje pravo u nedelju. Od 868 hiljada izašlih, čak 51,65 odsto zaokružilo je ime Đorđa Ivanova, kandidata vladajuće VMRO-DPMNE. Njegov najveći rival socijaldemokrata Stevo Pendarovski osvojio je 35,57 odsto, dok su ostala dvojica kandidata osvojila manje od po pet odsto glasova. U Makedoniji je za pobedu u prvom izbornom krugu neophodna podrška polovine ukupnih birača, pa je uz ovako slabu izlaznost bilo jasno da će se održati i drugi krug.

„Makedonija je pokazala da ima razlike i da narod tačno prepoznaje tu razliku“, rekao je lider desnice, premijer Nikola Grujevski. „Ova podrška nam je snažan vetar u leđa za 27. april, kako za izbor predsednika tako i za osvajanje apsolutne većine u parlamentu“, rekao je Grujevski. Sa druge strane, lider socijaldemokrata Zoran Zajev bio je razočaran rezultatima, ali je i optužio vladajuću većinu za „sistemsku krađu“ glasova. „Kranji ishod je novi udar na krhku demokratiju u Makedoniji. Ne smemo dozvoliti režimu da pobedi, ova sramota iz prvog kruga ne sme da se ponovi u drugom“, rekao je Zajev.

Zona strahovlade

Analitičari su očekivali ovakav ishod glasanja. Vlast lako koristi svoju pol-poziciju jer opozicija nema jasnu programsku ponudu, smatra politikolog Ivica Bocevski. Uz to, opozicioni SDSM nije uspeo da sprovede suštinsku reformu svoje politike: „Njihov brend je toksičan, asocira na devedesete godine, na štetne privatizacije, arogantnost i raskalašno trošenje državnih para“, rekao je Bocevski u jednoj televizijskoj debati.

Sa druge strane, Arsim Zekoli, makedonski ambasador pri OEBS-u, kaže da je vladajuća koalicija upotrebila svoju nadmoć i partijsku mašineriju da bi ostvarila ovu prednost. „Medijska, ekonomska i administrativna nadmoć VMRO-DPMNE u poređenju sa skromnim resursima drugih partija jeste ključni momenat predsedničkih i parlamentarnih izbora“, kaže Zekoli. Dodaje da se ovime učvršćuje populistički stil vladanja i ulazi u „tipičnu zonu strahovlade“. „Izbori u Makedoniji svode se na svadbeno veselje sa poznatim zetovima i nevestama, a nakon toga sledi brak iz računa“, kaže Zekoli za DW, misleći na brak vladajuće koalicije.

Bojkot Albanaca

Jedan partner u braku bi u ovom slučaju mogla ponovo da bude Demokratska unija za integraciju (DUI), najveća albanska partija u zemlji. Ona je od 2011. na vlasti, a konzervativci će posle 27. aprila ponovo biti upućeni na nju, ukoliko sami ne obezbede apsolutnu većinu. Međutim, DUI je bojkotovao predsedničke izbore i to, čini se, vrlo uspešno zbog malog odziva u albanskim sredinama. „Albanci kažu da međuetničkom konsenzusu u Makedoniji, ali istovremeno kažu ne jednostranom vladanju i jednostranom predsedniku. Danas je naša ideja trijumfovala“, rekao je Bujar Osmani, portparol partije.

Novinar Erol Rizaov kaže da je još nejasno da li je bojkot predsedničkih izbora samo igra dogovrena u vladajućoj koaliciji. „Ipak, ako je suditi po disciplinovasti glasača DUI, onda bi lider ove partije Ali Ahmeti mogao ponovo da odigra novu značajnu ulogu i odluči ko će biti novi predsednik, ali i premijer Makedonije“, smatra Rizaov. Analitičari podsećaju na predsedničke izbore 2009. kada je jedan kandidat ubedljivo pobedio u prvom krugu, da bi ubedljivo izgubio u drugom. Tada su presudili upravo glasovi Albanaca. Šta će im sada savetovati njihovi lideri niko ne želi da prognozira.

Autorka: Katerina Blaževska
Odg. urednik: Nemanja Rujević