Teško da je italijanska desničarska vlada mogla više da se osramoti: pre nedelju dana premijerka Đorđa Meloni je na samitu Evropske unije promovisala svoj novi model – kako zahtevi za dobijanje azila mogu da se obrade u trećoj zemlji. Ali, sada je novoizgrađeni kamp u Albaniji – osim što su tamo i dalje italijanski službenici – ponovo prazan. Po drugi put za kratko vreme.

Već u oktobru je u Italiju moralo da bude vraćeno prvih 16 tražilaca azila koji su tamo dovedeni – četvorica jer su tvrdili da su maloletni ili bolesni, a ostalih dvanaest zato što su po zakonu imali pravo na postupak u Italiji. Prošlog petka vlada je po drugi put pokušala – sa sedam odraslih muškaraca iz Egipta i Bangladeša. U ponedeljak se, međutim, situacija ponovila: sud u Rimu naložio je privremenu repatrijaciju sedam osoba i prosledio slučaj Evropskom sudu pravde na konačno pojašnjenje. Brod obalske straže pokupio ih je i odveo u Brindizi u južnoj Italiji.

Italijanska vlada se nadala da će u Albaniji u punom kapacitetu donositi i do 40.000 odluka o azilu godišnje. Ali sada, mesec dana nakon otvaranja kampa koje je nekoliko puta bilo odlagano, nejasno je da li će u Albaniji ikada biti doneta ijedna odluka.

Sukob s pravosuđem

„Sada bi pravi korak zapravo bio kada bi vlada gospođe Meloni rekla: ’U redu, pokušali smo, ali to nije moguće’“, kaže Kristofer Hajn, politikolog koji se na Univerzitetu LUISS u Rimu bavi migracionom politikom i zakonom o azilu. Poslednjih nedelja, i Evropski sud pravde i više italijanskih sudova izrazili su zabrinutost zbog koncepta sigurnih zemalja porekla koji se praktikuje u Italiji – „po pitanju Egipta i Bangladeša posebno, ali i po pitanju Tunisa, što su neke od glavnih zemalja porekla za tražioce azila u Italiji“, ukazuje Hajn u intervjuu za DW.

Desničarska trostranačka koalicija u Italiji zato je krenula u napad na pravosuđe: na primer desničarsko-ekstremistički orijentisan potpredsednik vlade Mateo Salvini, kome i samom preti zatvor jer o svom prethodnom postupanju sa izbeglicama, rekao: „To je još jedna politička presuda – ne protiv vlade, već protiv Italijana i njihove bezbednosti.“ Nešto umereniji ministar spoljnih poslova Antonio Tajani takođe je govorio o „nekolicini sudija koji žele da vladi nametnu svoju političku liniju“.

Tehnološki multimilijarder Ilon Mask, koji će uskoro postati savetnik za efikasnost novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, takođe je kritikovao italijanske sudije na svojoj mreži Iks.

IOM: „Nema efekta odvraćanja“

Albanski model nije jedina restriktivna mera kojom vlada koju predvode postfašistička „Braća Italije“ (Fratelli d'Italia) premijerke Meloni pokušava da obuzda neregularne migracije: od stupanja na dužnost oktobra 2022, na primer, vlada je usvojila i restriktivne zakone o spasavanju na moru. Brodovi sada moraju da završe svoju misiju čim prihvate prve brodolomnike. Zatim se često usmeravaju ka udaljenim lukama na severu Italije, čineći misije spasavanja još skupljim i neefikasnijim.

Na pitanje DW, organizacija UN za migracije IOM navodi da je do sada ove godine zabeleženo znatno manje dolazaka nego u istom periodu prošle godine. Ali, portparolka IOM-a takođe objašnjava: „Ako pogledate dolaske prošlog meseca, kada je vladalo loše vreme, može se reći da sporazum između Italije i Albanije do sada nije imao efekat odvraćanja. Samo u poslednjih jedanaest dana u  Italiji je registrovano više od 3.300 dolazaka morem.“

Portparolka IOM-a je dodala da je Evropa daleko od vanredne situacije kao 2015. po broju neregularnih dolazaka.

Veliko interesovanje – kao za britanski dogovor s Ruandom

Ipak, sporazum koji je Italija sklopila sa svojim susedom s druge strane Jadrana delovao je obećavajuće i za druge evropske vlade: Danska, Holandija, ali i pojedini opozicioni političari u Nemačkoj izneli su svoje ideje o korišćenju trećih zemalja kao svojevrsnog provajdera u upravljanju migracijama. Italija je presedan u okviru Evropske unije – a i privukla je onoliko pažnje koliko je nekada dobijala Velika Britanija. Sporazum Londona s Ruandom konačno je sahranjen ovoga leta – nakon što je poražena vlada Torijevaca u to uložila 700 miliona funti (830 miliona evra).

„Pravne, logističke i finansijske poteškoće – a albanski model je to pokazao – toliko su velike da se na kraju cela ta stvar ne isplati“, sumira Kristofer Hajn. Reč je o „očajničkim pokušajima da se situacija sa migracijama i azilom reši na pogrešan način – na način koji ne zadovoljava, ni tražioce azila, ni opravdane potrebe stanovništva da se uvede više reda.“

Hoće li Albanija postati milione dolara skup grob za Đorđu Meloni?

„Albanski model“ ujedno preti da postane finansijska katastrofa za Italiju: vlada do 2029. godine očekuje operativne troškove od više od 500 miliona evra. Zato je intervenisao Revizorski sud te veoma zadužene zemlje EU.

Profesor prava iz Rima Hajn ukazuje na očiglednu disproporciji između troškova i broja tražilaca azila o kojima je reč. I upozorava: „To bi čak moglo da ima i krivične posledice.“ Prema Hajnu, Revizorski sud ima ovlašćenje da spreči dalje rashode.

U narednih nekoliko nedelja očekuje se odluka Kasacionog suda, najvišeg suda u Italiji, o pitanju da li Italija sa svojim pravilima o sigurnim zemljama porekla krši zakon EU. Čeka se i odluka Evropskog suda pravde u Luksemburgu. Sasvim je moguće da će italijanska vlada uskoro morati da definitivno odluči da li želi da nastavi da se drži svog „albanskog modela“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku