Aljbin Kurti, nakon ubedljive pobede na izborima, obećava milijardu evra podrške malim i srednjim preduzećima i još milijardu za „odbranu zemlje“, obećava fabriku municije u Đakovici i novi „nacionalni stadion“ sa 8.000 mesta.

To sve kosovski premijer kaže u razgovoru za Noje cirher cajtung (NZZ).

Kurti je tokom razgovora za švajcarski list prigodno nosio švajcarski ručni sat, koji podseća na satove na železničkim stanicama u alpskoj zemlji. To je, kako je rekao, poklon Alana Bersea, generalnog sekretara Saveta Evrope i bivšeg prvog čoveka Švajcarske.

Kurti u razgovoru obećava investicije u železnicu (posebno od Prištine do aerodroma), zelenu energiju, nada se švajcarskoj pomoći u tome…

Ruske „hibridne“ pretnje

„Pri strukturiranju naših oružanih snaga se više ugledamo na model Švedske ili baltičkih zemalja, posebna na koncept obuhvatne odbrane. Njihova pozicija je jasna – kad imate jednog velikog suseda, morate razmišljati drukčije“, kaže Kurti.

Novinar ciriškog lista pogađa – Kurti aludira na Srbiju. „Reći ću ovako: S obzirom na pretnju, ne možemo sebi da priuštimo haos. Svaki građanin i građanka u slučaju katastrofe ili rata moraju tačno znati koja im je uloga.“

Kosovo, kaže premijer, hoće u NATO i oružane snage modernizuje u tom pravcu. Upitan za „ruski uticaj u regionu“, odgovara:

„Čim se smanji ruski uticaj – posebno u Srbiji i Republici Srpskoj – region će se stabilizovati. Između šest balkanskih zemalja nema ni volje ni sposobnosti za međudržavno nasilje. Ali, problematičan je hibridni ruski uticaj preko energetike, vojske i medija. Prave promene zavise od demokratskih snaga u Srbiji.“

Ne ko može, nego ko želi

Novinar primećuje da je Evropska unija dugo „zamajavala“ region obećanjem o ulasku u članstvo, ali Kurti primećuje nešto drugo. Kaže, u regionu se dešava napredak jer Srbija više „ne može da blokira EU-integracije celog regiona“.

Sazreo je tren da Zapadni Balkan pripada EU, kaže Kurti, i predlaže originalan pristup:

„Do sada se Brisel previše koncentrisao na to ko može biti primljen, a manje ko želi da bude primljen. Od šest zemalja Zapadnog Balkana, njih pet većinski hoće u EU – sa izuzetkom Srbije. Odlučujuće je da treba podržati onoga ko hoće da pristupi.“

Dodaje da „evropske države nemaju više luksuz za previše skepse“ prema Kosovu, s obzirom na rusku pretnju Evropi. Ocenjuje zato da stav donekle menjaju i Španija i Grčka koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Na kraju, o domaćim problemima, Kurti za NZZ kaže da je potreban „kompromis“ sa opozicijom kako bi se izabrao predsednik.

Strah od novih izbora

Upravo o tim domaćim problemima piše i nemačka Katolička novinska agencija (KNA). „I posle krize – kriza“, javlja o izboru predsednika Kosova za koji posmatrači upozoravaju da bi opet mogao da iziđe na farsu.

Naime, do iduće srede parlament treba da izabere predsednika – a ako ne uspe, onda opet prete novi izbori, piše KNA.

Nova Vlada sa Kurtijem na čelu stupila je na dužnost pre jedva dve nedelje, nakon što je skoro godinu dana upravljala tehnička Vlada. Razlog je, podseća KNA, bio „politički pat“ razrešen tek prevremenim izborima prošlog decembra.

„To je paralisalo kosovske institucije i ekonomski razvoj“, ocenjuje nemačka agencija. A sada deset nevladinih organizacija u pismu upozorava na „pravu opasnost“ ukoliko se opet ide na prevremene izbore.

Do srede (4. mart) trebalo bi obezbediti dvotrećinsku većinu za izbor novog predsednika ili predsednice, pa sada nevladine organizacije pozivaju da „javni interes bude iznad partijske računice“, prenosi KNA.

„Za sada ništa nije procurilo od razgovora koje je, prema izveštajima, Kurti prethodnih dana vodio s političkim protivnicima. Vjosa Osmani, aktuelna predsednica države i Kurtijeva partijska koleginica, važi kao neomiljena u opoziciji“, zaključuje agencija.

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.