Jedan od vodećih nemačkih nadregionalnih dnevnika Frankfurter algemajne cajtung svoju analizu aktuelnih srpsko-kosovskih odnosa započinje kratkim predstavljanjem novog kosovskog premijera Aljbina Kurtija i podsećanjem na njegovu ulogu u dugotrajnoj blokadi parlamentarnog života Kosova kada, kao vođa opozicije, „nije prezao ni od upotrebe suzavca u parlamentu“.

„Od početka februara Kurti je po prvi put preuzeo odgovornost vođenja vlade i to se primećuje, ne samo na Kosovu, već i u Beogradu. Novi kosovski premijer je, naime, zaoštrio odnos prema Srbiji“, piše novinar Mihael Martens za frankfurtski list. On podseća da je Kurti u svom prvom govoru pred parlamentom najavio da će se odnos prema Srbiji odvijati „po logici reciprociteta: kako oni nama, tako i mi njima“.

Kurti nije objasnio kako bi to konkretno trebalo da izgleda, ali sudeći po dosadašnjoj politici njegove stranke „Samoopredeljenje“ (Vetevendosje), neki aspekti već sada su vidljivi. Nemački novinar u te aspekte ubraja i problem carinskih taksi od 100 odsto koje je vlada Kurtijevog prethodnika Ramuša Haradinaja uvela u novembru 2018. protiv Srbije.

Šta podrazumeva reciproceitet?

No Kurti se, stoji dalje u tekstu, od prvog dana suočava sa pritiskom međunarodne zajednice koja od novog premijera traži povratak za pregovarački sto sa Srbijom, za šta je uslov ukidanje taksi protiv Srbije. Iz Vašingtona i Pariza već su stigli nedvosmisleni signali.

Kurti je, piše dalje Martens, spreman da ukine stoprocentne carine na proizvode iz Srbije, ali uz istovremenu primenu principa reciprociteta. „To bi trebalo izgledati ovako: Kosovo ukida carine i uvoznu robu iz Srbije počinje da tretira onako kako Srbija tretira uvoznu robu sa Kosova. Odnosno tako da potpuno zabrani uvoz. Jer roba ’Made in Kosovo’ uopšte ne sme da se uvozi u Srbiju zato što, prema zvaničnom stavu, Kosovo ne postoji“.

„Isto tako, Kosovo bi moglo da uvede princip reciprociteta i za automobile sa registarskim tablicama iz Srbije. Kao što automobili sa kosovskim registracijama ne smeju da ulaze u Srbiju, tako ni automobili registrovani u Srbiji ne bi smeli da ulaze na Kosovo. Ako Srbija popusti sa svojom strogom politikom prema Kosovu, to će se osetiti i na principu reciprociteta.“

Ništa bez Vašingtona

Nemački novinar međutim sumnja da će Kurti svoje ideje sprovesti u delo. Tu bi kao prepreka pre svega mogao da se nađe specijalni izaslanik Donalda Trampa za pregovora Srbije i Kosova, ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel. „Onaj ko vidi na koji način Grenel misli da može da komanduje važnom NATO-partneru kao što je Nemačka, taj može da zamisli kakav ton Grenel koristi u odnosu sa Kosovom, zemljom koja za svoju državnu egzistenciju može da zahvali NATO-bombardovanju 1999. pod vođstvom Amerikanaca. Teško je i zamisliti šta bi se dogodilo da se neka kosovska vlada otvoreno i trajno suprotstavi željama Vašingtona – jednostavno zato što se tako nešto do sad nije dogodilo.“

U tekstu Frankfurter algemajne cajtunga na kraju se zaključuje da je teško zamislivo da će se Kurti usuditi da uđe u sukob s najvažnijim zaštitnikom Kosova: „Ali na Kosovu definitivno duva neki novi vetar otkako je Kurti na vlasti. Ipak, još uvek ne može da se proceni koju jačinu vetra novi premijer sam može da podnese. On je naime tek nedavno izašao na vetrometinu.“

Priredio Nenad Krajcer

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android