„Ti to ionako ne možeš", bile su reči koje je učiteljica uputila devetogodišnjoj Almi Zadić nakon što ju je zamolila da joj objasni šta treba da uradi na testu iz matematike. Zadić u tom trenutku nije imala problem sa znanjem matematike. Niej znala njemački jezik. Jer, kao izbjeglica s porodicom je tek bila stigla u glavni grad Austrije. U tom trenutku Zadić je jedina migrantkinja u razredu i jedina koja ne govori nemački.

Bilo je to prvi put, rekla je Zadić jednom prilikom kasnije, da je osetila da je drugačija. Ironija je da je Zadić u Beč upravo stigla iz društva u kojem su ljudi u tom trenutku doslovno gubili život jer su bili drugačiji. Zadić je rođena u Tuzli, koju je napustila s porodicom u vreme rata u BiH.

„Šta bi bilo da nisam promenila školu?"

Nakon te nesrećne epizode sa učiteljicom Zadić uskoro „na sreću" menja mesto stanovanja u Beču, a time i školu. U novoj školi je puno dece-migranata među kojima su i oni koji znaju, ali i oni koji tek uče nemački. Učiteljice takođe imaju više iskustva u radu s migrantskom decom. Nemački savladava brzo, ali što je još važnije, počinje da „oseća da je kod kuće".

„Šta bi bilo da nisam promenila školu", zapitala se Alma Zadić godinama kasnije u svom govoru za TED Talk.

Šta bi bilo ne znamo, ali znamo šta je bilo: Zadić je na Univerzitetu u Beču, završila studije prava magistrirala i doktorirala, godinu dana boravila na Kolumbija univerzitetu u Njujorku gdje je dobila zvanje „master of laws".

Najvažnije pitanje: Odakle si?

Zadić, nakon završetka studija, najprije kao advokat radi za međunarodnu advokatsku kancelariju, a onda se odlučuje za političku karijeru i pridružuje se Listi Pilz: „U momentu kada sam otišla u politiku sve drugo je otišlo u pozadinu i najvažnije pitanje je bilo: odakle je, kad je došla u Austriju, kako je došla? Sve se fokusiralo na to pitanje", kaže Zadić u ekskluzivnom intervjuu za LIMTless Dojče velea.

Sa Listom Pilz Zadić ulazi u Nacionalno veće Parlamenta Austrije. Pitanje odakle je i tu igra važnu ulogu. Tokom jedne debate o sigurnosti u Austriji, dok izlaže za govornicom, jedan od poslanika joj dobacuje: „Nije ovo Bosna". U replici Zadić reaguje vrlo emotivno i pomenutom poslaniku poručuje: „U debati zasnovanoj na činjenicama Vi niste izneli argumente, Vi ste se pozvali na moje poreklo i to poreklo upotrebili protiv mene, reducirali ste me na moje migrantsko poreklo i ja Vas pitam zašto", rekla je Zadić, a onda i postavila pitanje: "Kada se postane Austrijanac?". Odnosno: "Šta je potrebno učiniti da bi neko bio prihvaćen kao Austrijanac?".

To pitanje će se tek postati relevantno - nakon što je nastavila politički angažman i doslovno ušla u istoriju. Zadić naime nakon članstva u Listi Pilz menja politički dres i prelazi u Zelene s kojima naravno ima i veću šansu za politički napredak. Upravo to se i događa: Zeleni početkom 2020. prvi put u svojoj istoriji ulaze u austrijsku Vladu, a Zadić postaje prva ministarka migrantskog porekla u istoriji Austrije.

Desetine hiljada pretnji

No, od trenutka kada postoje ministarka pravosuđa Austrije napadi na nju postaju češći i brutalniji: do oktobra 2020. registrovano je oko 28 000 krivično relevantnih pretnji. Pretnje su dovele do toga da je dobila 24-satnu policijsku zaštitu. „Puno te mržnje koju sam dobila je bilo u nekoj jakoj formi jer sam ja u javnosti. Međutim dosta naših ljudi i ljudi koji imaju migrantsku pozadinu imaju ista iskustva", kaže Zadić.

Ona međutim kaže da je paralelno s pretnjama naišla i na veliki talas solidarnosti. Kaže da je veliki broj građana Austrije zvao u Ministarstvo kako bi joj dali podršku: „Ima mali broj ljudi koji misli da to što neko ima migrantsku pozadinu ne može postati ministar u Austriji, ali velika većina misli drugačije", kaže ona.

Hoće li uvesti šerijat, glasila je jedna od provokacija koja aludira na to da je Zadić u relgijskom smislu muslimanka. Njena stranka je međutim već nakon prvih napada požurila da saopšti - Zadić nije muslimanka. Da li je to bio pravi odgovor, pitamo. Zašto je to pitanje relevatno? Zadić kaže da se slaže da to pitanje ne bi trebalo biti relevantno: „U pravoj sekularnoj državi kao što je Austrija ili kao što su države EU to treba da bude ni problem, ni relevantno pitanje".

Zadić je napustila jednu zemlju bežeći od rata i razaranja, bežeći od činjenice da su u to vreme ljudi ubijani zbog drugačijeg imena i prezimena. No godinama kasnije u demokratskoj, industrijski razvijenoj zemlji se susreće sa tim da ponovo ne biva prihvaćena (ma makar bila i u pitanju, kako kaže, manjina građana) upravo zbog drugačijeg imena i prezimena, porekla, nacije, vere,… „To frustrira, to veoma frustrira", kaže Zadić.

Bolan kompromis ili …

No to nije jedini razlog za frustraciju: Bivša izbeglica danas je u vladi sa koalicionim partnerom koji vrlo jasno odbija prijem izbeglica u Austriju. Kancelar Sebastijan Kurc vrlo jasno kaže da je izbeglička politika iz 2015. bila pogrešna.

Koliko je bolan bio kompromis za ulazak u vladu, pitali smo Zadić. „Ne bih to nazvala kompromisom", kaže ona. „Kada smo u koaliciji imamo i mogućnost nešto promeniti, kada smo u opoziciji ne možemo ništa promeniti". Ne zvuči uverljivo, ali zato paralela koju pravi sa sadašnjim i nekadašnjim izbeglicama, među kojima je i sama bila, zvuči isto:

„Puno toga što se dešava sadašnjim izbeglicama, pre 25 godina dešavalo se nama", kaže Zadić i dodaje kako se i tada govorilo da je Austrija puna i postavljalo pitanje zašto se primaju izbeglice.

Kada je reč o tome gde je domovina, Zadić kaže da je takođe imala krizu identiteta i da je odgovor zapravo pronašla tokom boravka u Njujorku: „Tu sam videla da se čovek ne mora odlučiti. Ne moram reći: Ja sam Austrijanka, nisam Bosanka, nego sam oboje. To što sam rođena u Tuzli je isto tako deo mene kao i to što sam što sam odrasla u Austriji", kaže Alma Zadić, bivša izbeglica iz BiH, koja je u Austriji dobila 24-satnu policijsku zaštitu nakon pretnji koje je primila od kako je pre nepunih godinu dana postala ministarka pravosuđa u toj zemlji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android