Politička situacija u istočnoj Nemačkoj je osetljiva – i to ne samo zbog nedavnih nereda u Kemnicu. Podrška desno populističkoj Alternativi za Nemačku (AfD) ponovo raste i ta stranka je, prema poslednjim anketama, najjača na istoku zemlje, to jest u petorim pokrajinama koje su ranije činile DDR.

Za godinu dana su u nekim od tih pokrajina izbori i, ukoliko se takav trend nastavi, onda će biti gotovo nemoguće formirati vladajuću koaliciju.

Računica pokazuje da bi koalicioni partneri Demohrišćana (CDU) mogle pre svega da budu ili Levica ili AfD. A i jedna i druga varijanta bilo bi: rušenje tabua. Iz perspektive CDU to bi bio izbor između kuge i kolere, jer Levicu Demohrišćani doživljavaju kao naslednicu prokazane Jedinstvene socijalističke partije (SED) koja je bila na vlasti u DDR, a AfD se smatra ekstremnom desnicom.

Koliko god da je tema škakljiva, javna diskusija o takvim varijantama ipak se vodi – iako bi političari na saveznom nivou najradije da tu temu potisnu, odnosno da mogućnost takvih neugodnih koalicija isključe. Sa druge strane, lokalni, pokrajinski političari daleko su otvoreniji.

Ingo Zenftleben, predsednik pokrajinskog odbora CDU u Brandenburgu, ima za cilj da na jesen 2019. postane premijer u svojoj pokrajini. Trenutno su tamo na vlasti Socijaldemokrate (SPD) i Levica, a ukoliko na izborima najjača stranka bude njegova CDU, Zenftleben će, kako kaže, pregovarati o koaliciji „sa svim strankama“.

I Danijel Ginter, premijer Šlezvig-Holštajna i dosta blizak saradnik savezne kancelarke Angele Merkel, daje povoda za zabrinutost. On smatra da bi njegova CDU, ukoliko to bude bilo potrebno, trebalo da razmotri koaliciju sa Levicom. A i što se tiče AfD, on smatra da tu stranku ne bi trebalo posmatrati kao „strašilo“, već bi se trebalo „pronaći jasno razgraničenje sadržaja“.

Razbijanje tabua na bečki način

I politički eksperti nisu složni kada je reč o „realpolitici“ na nivou pokrajina. CDU bi u koaliciji sa AfD mogla da se pokaže kao „istrošena“, upozorava politikolog Verner Pacelt. To bi naime moglo da se dogodi ukoliko AfD izmeni svoj jasno desničarski program, a CDU bude razapeta između „ljudi Angele Merkel i polu-desničara“.

U susednoj Austriji je krajem prošle godine kancelar Sebastian Kurc – koji dolazi iz iste porodice stranaka kao i CDU Angele Merkel – ušao u koaliciju sa desnim populistima iz redova Slobodarske partije Austrije (FPÖ). Nedavno su novinari pitali Kurca da li bi model njegove koalicije mogao da bude primenljiv i u pokrajinama na istoku Nemačke. Njegov odgovor je glasio: Ne bih im to baš savetovao. Politički sistemi dvojih država su neuporedivi, baš kao što su različite AfD i FPÖ, rekao je tada Kurc.

Činjenica je da je Alternativa za Nemačku osnovana tek pre pet godina, a da FPÖ postoji od 1955. i već jednom je bila na vlasti sa konzervativcima.

Zanimljivo je što je austrijski kancelar to izjavio nakon sastanka sa Mikeom Moringom, liderom CDU u istočnonemačkoj pokrajini Tiringiji. Priča se, naime, da on već neko vreme razmišlja o koaliciji CDU-AfD. Iako Moring to zvanično poriče, on ipak spada u „nove konzervativce“ CDU, grupu koja već sada pokušava da napravi dobru startnu poziciju za doba nakon Merkelove – i to desno od centra.

To nije samo stvar pokrajina

„Koalicija sa AfD ne može da funkcioniše sve dok je na vlasti Angela Merkel“, objašnjava politolog Pacelt. Jer to bi opet potpalilo svađu u CDU oko toga hoće li ova stranka ostati stranka centra ili će ipak postati konzervativnija? Merkel je ta koja je povukla CDU u centar i stalno izbegava raspravu o budućem pravcu.

I drugi politikolozi upozoravaju na opasnosti koalicije sa AfD na nivou pokrajina. „Ta koalicija može koštati CDU podrške glasača na državnom nivou“, kaže sociolog i politikolog Holger Lengfeld za DW. To bi uplašilo liberalne glasače kojima se Merkel prvenstveno obraća, smatra on.

S obzirom na posledice koje bi koalicija CDU-AfD u jednoj saveznoj državi mogla imati na politiku u Berlinu, čini se malo čudno što je veći tabu govoriti o ovoj koaliciji, nego o koaliciji sa levicom.

Na pitanje DW o „modelu Austrije“, premijer Šlezvig-Holštajna Ginter nije želeo da odgovori u ovom trenutku.

„Desni ekstremisti na vlasti"

Stigmatizacija koju izaziva AfD u nemačkoj politici povezana je sa njihovim trenutnim nastupom u javnosti. „AfD je trenutno, i ne samo u istočnoj Nemačkoj, u većini slučajeva stranka koja odbacuje elementarne principe naše liberalne demokratije“, kaže stručnjak za desni ekstremizam Karsten Košmajder za DW.

Ne radi se samo o pojedinačnim slučajevima, nego o celokupnom rukovodstvu, stranačkom programu, izbornom programu, objašnjava on. Košmajder upozorava – ako bi CDU koalirala sa AfD, „desni ekstremisti bi bili na vlasti“.

Nedavna nemačka stranačka istorija pokazuje da se čak i teške nove stranke daju „ukrotiti“. Isto se desilo sa postkomunistima iz DDR, sadašnjom strankom Levice. Ne bi ga iznenadilo, kaže Patzelt, „da AfD postane kooperativna“.

Ali lopta je ipak sada na terenu Alternative za Nemačku. Stranka bi morala da potisne svoje „desničarsko-demagoške govornike“ i jasno poštuje Ustav. Pored toga, ona mora da prekine retoriku prema kojoj je „sistem“ problem i mora „odustati od očijukanja sa desničarskim radikalizmom“, smatra sociolog Lengfeld.

Tek nakon što se to desilo sa FPÖ u Austriji, ova stranka je mogla u vladajuću koaliciju. Lengsfeld trenutno ne vidi znakove da je AfD spremna da se prilagodi potencijalnim partnerima. Stranka i njeni birači, što pokazuju i analize, smatraju se protestnom partijom, objašnjava Lengfeld i zaključuje da će se ova „protestna uloga“ održati još nekoliko godina.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android