Do sada se u istoriji Bundestaga to nije desilo: u prošlom sazivu, novembra 2019, predsednik Pravosudnog odbora, poslanik Alternative za Nemačku (AfD) Štefan Brandner je smenjen.

„To jeste jedinstven slučaj, ali tome su prethodili jedinstveni izgredi“, kaže Marko Bušman aktuelni ministar pravosuđa. Brandner je, naime, posle antisemitskog terorističkog napada u Haleu, na Tviteru (danas Iks) podelio poruku da nemački političari „gluvare“ sa svećama u rukama po džamijama i sinagogama, a žrtve napada su zapravo Nemci.

Provokacije kao na pokretnoj traci

„On je tom nečuvenom objavom podstrekivao protiv manjina“, kaže socijaldemokrata Johanes Fehner. Brandner se doduše kasnije izvinio za tu poruku, ali je sličnim izjavama i dalje dospevao na naslovne strane. Na primer, pevač Udo Lindenberg je dobio Savezni krst za zasluge, a Brandner je to označio kao „Judine srebrnjake“. I tu izjavu su mnogi doživeli kao antisemitsku.

Brendnerovi verbalni izgredi izazvali su zgražavanje, i to ne samo u Pravosudnom odboru Bundestaga. Savez nemačkih sudija i Udruženje nemačkih advokata pozdravili su smenjivanje političara AfD-a s mesta predsednika Pravosudnog odbora.

Prva tužba povezana s tim pitanjem

Brandner je međutim ostao tvrdoglav. Rekao je da je smenjen zbog „svepartijske koalicije koja se uvek formira protiv Alternative za Nemačku“. Dodaje još: „Svejedno šta radimo, žele da me se reše. Oni žele da zadaju Alternativi za Nemačku mučki udarac.“ Njegova poslanička grupa je protiv postupka u Odboru podnela tužbu nemačkom Ustavnom sudu.

Sada Ustavni sud čije je sedište Karlsrueu po prvi put mora da raspravlja o tome da li neki odbor Bundestaga sme da smeni svog predsednika. U poslovniku nemačkog parlamenta o tome nema jasnog pravila.

Poslanica Zelenih Brita Haselman kaže da to pravilo i ne mora da postoji u poslovniku, jer je Štefan Brandner izabran za predsednika. „A neko koga izaberete, može glasanjem da bude i opozvan“, kaže ona.

Radi se o tri odbora

Ustavni sud raspravlja o principijelnom pitanju: da li su opoziciona prava Alternative za Nemačku na participaciju u Bundestagu povređena kada većina u nekom odboru opozove izabranog predsednika kojeg je predložila ta stranka za mesto koje joj inače po poslovniku pripada?

Osim te tužbe još jedna je na stolu ustavnih sudija. Prema Poslovniku Bundestaga, mesta predsednika parlamentarnih odbora dodeljuju se na osnovu brojnosti poslaničkih grupa. Alternativa za Nemačku je prilikom konstituisanja parlamentarnih odbora predložila tri kandidata za odbore koji se bave unutrašnjim poslovima, zdravstvom i ekonomskom saradnjom. U sva tri slučaja predloženi kandidati nisu dobili većinu i nisu izabrani. U tužbi se tvrdi da to krši njihovo pravo na ravnopravno učešće u radu Bundestaga.

Ustavni sud će morati da odmeri to koliko su na jednoj strani važna prava partije kao što je Alternativa za Nemačku, a na drugoj strani prava parlamentarnih odbora da svoje predsednike demokratski biraju i opozivaju. Sudije će zapravo odlučiti da li se u biranju predsednika odbora i njegovom opozivu primenjuje većinski princip.

Hitne tužbe nisu uspele

Alternativa za Nemačku je više puta pokušala da pokrene tužbu po hitnom postupku. Ali nije imala uspeha. Međutim, iz toga ne proističe da imaju male šanse da presuda bude u njihovu korist. Naime, u odgovoru na hitne tužbe Ustavni sud je izričito rekao da se ne može unapred isključiti mogućnost da su prava poslaničkog kluba Alternative za Nemačku povređena.

Neki aspekti tih predmeta su s pravne tačke gledišta potpuno novi. Posle glavnog pretresa, presuda se može očekivati za nekoliko meseci.

Poslanik Alternative za Nemačku Kaj-Uve Cigler prošle nedelje je u parlamentarnom Odboru za zdravstvo izazvao skandal kada je seo na mesto predsednika odbora iz stranke Zelenih, pred sebe stavio tablu „predsednik Odbora“ i odbio da napusti to mesto. Verovatno će za to ponašanje morati da plati kaznu od hiljadu evra.

Niz tužbi u Karlsrueu

Novinari koji prate rad Ustavnog suda primetili su značajno povećanje broja tužbi koje podnosi Alternativa za Nemačku. Trenutno ih je dvadeset i dve. Samo prošle godine je zabeleženo devet tužbi.

U tužbama je reč o izjavama predstavnika nemačke vlade o Alternativi za Nemačku u Bundestagu, o pozivanju na red poslanika t stranke, kao i o kvorumu na plenumu Bundestaga tokom dva noćna zasedanja.

Toliki broj tužbi otvara pitanje da li se Ustavni sud namerno zatrpava tužbama. To je bila tema i na godišnjoj konferenciji za medije Ustavnog suda koja je održana prošle nedelje.

dd (ard)