Zbog visokih cena gasa mnogi Nemci sada smanjuju grejanje u svojim domovima jer jedva mogu da plate potrošeni gas. Zalihe gasa u Nemačkoj su rekordno niske, i zato mnogi stručnjaci izlaz iz te situacije vide u alternativnima načinima grejanja.

Nastupila je gasna kriza

Sredinom januara su gasne rezerve u Nemačkoj bile popunjene samo 46,5 odsto, a mesec da ranije su bile popunjene 58 odsto. Raspoloživa količina se primetno smanjuje. Nestašica postaje posebno jasna kada se pogleda prethodna godina. Skladišta gasa u Nemačkoj su u januaru 2021. bila popunjena 58,2 odsto, a u decembru - više od 79 odsto.

Trenutno je u toku gasna kriza, kaže Klaudija Kemfert koja je odgovorna za upravljanje energijom na nemačkom Institutu za ekonomska istraživanja (DIW). Svi moraju da znaju "da u budućnosti moramo odustajati od gasa i učiniti sve da bismo više uštedeli. To je moguće i u kratkom roku, ali je takođe važno insistirati na drugim načinima grejanja, posebno kada je u pitanju predstojeće renoviranje neke zgrade", kaže Kempert.

Solarni sistem samo delimično zamjenjuje gas

Dalji razvoj cena gasa je vrlo teško predvideti, kaže Tomas Cvingman, energetski konsultant u Centru za savetovanje potrošača u Severnoj Rajni-Vestfaliji. "Mi u ovom trenutku pretpostavljamo da će se, suprotno našoj prvobitnoj proceni, trenutni trend nastaviti još nekoliko meseci. Dugoročno, procenjujemo da će cena gasa ponovo da padne", kaže Cvingman. Ali, Savetovalište za potrošače ipak preporučuje da se građani informišu o alternativnim izvorima energije za grejanje.

„Koja mogućnost dolazi u pitanje i da li se ona isplati – zavisi od toga koliko je neka zgrada dobro izolovana, kolike su grejne površine i koliko ljudi u njoj živi", kaže Cvingman. Termalni solarni sistem je ekonomičniji za domaćinstva sa više od četiri osobe. Međutim, to ne znači da će tako nestati zavisnost od gasa. "Deo gasa - oko 15 do 20 odsto – bio bi zamenjen solarnom energijom", procenjuje stručnjak iz Savetovališta za potrošače.

Pelet ili toplotne pumpe kao alternativa za gas

Potrošačima je za pelet potrebno skladište. Da bi se kotao na drveni pelet finansijski isplatio, mora se znati koliko je star sistem grejanja na gas i da li gasni kotao eventualno mora da se zameni. Ako je sistem star i predstoje ti troškovi, prema proceni Savetovališta za potrošače, promena bi mogla da se isplati. Osim toga, troškovi zavise i od cena peleta. Zato paušalna procena nije moguća. Instalacija kotla na pelet je takođe prilično složena.

Druga mogućnost bi bilo grejanje toplotnom pumpom. Toplotne pumpe izvlače toplinu iz okoline, dakle, iz vazduha, vode ili zemlje. Uz pomoć dobijene energije, rashladno sredstvo isparava u posebnoj komori i potom se komprimira. Tako se zagreva, pa i vodu dovodi do željene temperature i zatim se ponovo kondenzuje. I onda ciklus počinje ispočetka.

Da bi toplotna pumpa mogla da radi na klimatski prihvatljiv i ekonomičan način, prostorije moraju biti dovoljno zagrejane sa najnižom mogućom neophodnom temperaturom. To je temperatura do koje u kotlu mora da se zagreje voda za grejanje pre nego što uđe u grejna tela. Za efikasan rad sistema za grejanje ona ne bi trebalo da bude veća od 50 stepeni.

Toplotna pumpa može da se isplati

„Sa naše tačke gledišta, toplotna pumpa može biti najbolje rešenje ako su termalne osobine obekta odgovarajuće. To znači da su grejne površine toliko velike da je najniža neophodna temperatura sistema maksimalno 50 stepeni", objašnjava Cvingman. „Ako uz to i struja za toplotnu pumpu dolazi iz obnovljivih izvora energije, onda imamo sistem grejanja koji može da radi kompletno bez emisije CO2."

Ako treba da se instalira vazdušna toplotna pumpa i ako su grejna tela takva da je najniža osnovna temperatura dovoljna, ulaganje potrebno za zamenu će biti podnošljivo i može da se uporedi sa ugradnjom novog plinskog kotla. Tome treba dodati i cevi koje bi iz spoljne jedinice vodile u kuću.

Savetovalište za potrošače smatra da je trenutno teško moguće da se brzo izvede takva promena sistema za grejanje. "Zanatske firme su prebukirane. Osim toga, za prelazak na toplotnu pumpu potrebni su majstori koji imaju dosta iskustva sa tim uređajima. Ovde je bitno da se sistem planira tako da odgovara kući i potrebama onih koji u njoj stanuju“, savetuje Cvingman. Prilikom planiranja sistema uvek valja napraviti i proračun toplotnog opterećenja.

Ušteda kroz energetsku optimizaciju 

Novac se ne može uštedeti samo uz pomoć sistema za grejanje. Vlasnici kuća bi trebalo da razmišljaju i o energetskoj optimizaciji objekta, preporučuje stručnjakinja iz DIW Kemfert. Dugoročno je, kaže, važno oslanjati se na obnovljive izvore energije.

Centar za savetovanje potrošača također preporučuje da se proveri sobna temperatura. "Na primer, 19 stepeni je često dovoljno u kuhinji i hodniku. U dnevnoj sobi ili radnoj sobi nekad je potrebna temperatura od 22 stepena. Prostorije koje se različito zagrevaju trebalo bi da budu odvojene jedna od druge zatvorenim vratima", kaže Cvingman. "U suterenu takođe treba izolovati cevi kroz koje teče topla voda. Podrum bi trebalo da bude odvojen od grejanih prostora dobro izolovanim vratima."

fs,ts

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.