Predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen to leži na srcu – zajednička strategija Evropske unije protiv raka. Ta lekarka po zanimanju, od stupanja na dužnost, želi da transformiše zastarelu zdravstvenu politiku Evropske unije. I ne samo to: ona takođe želi da saopšti i jednu dobru vest, s obzirom na to da je poslednjih nedelja i meseci pod velikim pritiskom zbog suzbijanja pandemije i trome kampanje vakcinisanja.

„Dok se borimo protiv pandemije, mnogi od nas vode svoje teške bitke u tišini – bitke protiv raka“, izjavila je Fon der Lajen u video-poruci.

Prema studiji Evropske organizacije za rak, udruženja nekoliko medicinskih društava, godišnje od kancera u Evropskoj uniji umre 1,3 miliona ljudi. Takođe, svako godine se dijagnostikuje dva miliona novih slučajeva. „Nažalost broj obolelih raste. Zbog toga danas predstavljamo naš plan. Borba pacijenata obolelih od raka je i naša borba u Evropi“, istakla je predsednica Evropske komisije.

Broj obolelih raste

Predsedavajući poslaničkoj grupi Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, Manfred Veber (CDU), koji plan o suzbijanju raka prati u specijalnoj radnoj grupi Parlamenta, izneo je u Briselu sledeće poređenje: „Prošle godine smo u Evropskoj uniji imali tri puta više umrlih od raka nego od korona-virusa. Rak bi uskoro mogao da postane uzrok smrtnosti broj jedan.“ (Tu bi ipak trebalo primetiti da je korona zarazna, a rak nije).

No, jedno je sigurno: broj obolelih od raka konstantno raste. „Ako ništa ne preduzmemo, broj obolelih 2035. porašće za četvrtinu“, rekla je Sindi Fransen iz Belgije, koja je takođe u radnoj grupi Parlamenta za rak. Sindi Fransen i Manfred Veber postavili su ambiciozan cilj: „Lekari su nam rekli da možemo da pobedimo rak. To je veliki izazov, ali mi to možemo“, smatra šef najbrojnije poslaničke grupe u Evropskom parlamentu.

Nejednaka snabdevenost u EU

I Evropska komisija postavila je sebi velike ciljeve u strategiji koju je predstavila u sredu. U naredne četiri godine želi da sa četiri milijarde evra finansira istraživanje, rano dijagnostikovanje i lečenje raka. Poseban akcenat Komisija želi da stavi na smanjenje podela između istoka i zapada EU.

Jer, u istočnim i južnim državama EU dijagnostikovanje i lečenje je slabije razvijeno nego na zapadu i severu. To je takođe dokazano studijom Evropske organizacije za rak. Na primer šansa da pet godina preživite rak u Švedskoj je 68, a u Bugarskoj 38 procenata. „Naša najveća briga je da se svugde obezbedi isti pristup visokokvalitetnoj nezi“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Kod ranog otkrivanja raka dojke, materice i raka creva, Evropska komisija želi da postigne da 90 odsto stanovništva koje treba da uradi skrining (preliminarno otkrivanje malignih bolesti, prim. red.) do 2025. to zaista može i uraditi. Tu postoje znatne razlike između država-članica EU. Dok su ti programi u zapadnoj Evropi u potpunosti razvijeni, u Bugarskoj ili Grčkoj ne postoji sistematski pristup toj vrsti dijagnostike.

Evropska unija želi da u prevenciji postigne da do 2040. Bude još samo pet odsto pušača. Pušenje je, prema saznanjima istraživača raka, sa 15 do 20 procenata najveći faktor rizika za oboljevanje od raka, a to je rizik koji može da se izbegne. U ovom trenutku je u Švedskoj udeo pušača pet procenata, a u Grčkoj čak 35 odsto.

Osim toga, više devojčica i žena trebalo bi da se vakciniše protiv raka materice. Smanjena konzumacija alkohola, bolja ishrana i borba protiv gojaznosti takođe bi trebalo da pomognu da se smanji broj obolelih od raka u EU.

Mreža centara za rak

U lečenju obolelih od karcinoma EU želi da podrži ciljani razvoj i primenu personalizovanih lekova, genetski prilagođenih pacijentu. U Evropi bi trebalo da se osnuje nacionalni centar za rak, kojem bi pristup imalo 90 odsto stanovništva, a kako bi se obezbedilo najbolje moguće lečenje.

„Previše ljudi do sada nije imalo pravovremeni pristup lečenju, dijagnostikovanju ili skriningu“, kritikovala je evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides prilikom prilagođavanja strategije. „To želimo da promenimo. Četrdeset procenata oboljevanja od raka bi moglo da se spreči.“

Najčešći oblici raka u EU su rak dojke, debelog creva, prostate i pluća.

Stela Kirijakides ukazuje na to da je u EU oko 12 miliona ljudi preživelo rak. I o otim ljudima bi se moralo pobrinuti, s obzirom na to da se život zbog raka može drastično promeniti, i to život cele porodice, a ne samo obolelih. Moralo bi na primer da se omogući da izlečeni pacijenti mogu da sklope ugovor o osiguranju ili podignu kredit kao svi drugi. A to, kako se ističe, danas nije slučaj.

Evropska unija to može

Frank Ulrih Montgomeri, predsedavajući Stalnom odboru evropskih lekara, smatra da su planovi Evropske komisije veoma ambiciozni. „Rak se nikada neće potpuno pobediti. Ali, to je važan pristup, da se prevencijom, ranim prepoznavanjem i modernom kombinacijom terapija stavi pod kontrolu, kako bi manje ljudi umiralo od raka.“

Razlike među državama-članicama danas su ogromne, kaže predstavnik evropskih lekara u razgovoru za DW. Ističe da bi EU tu mogla da uradi dosta, da obezbedi isti pristup prevenciji, takođe i uspostavljanjem prekograničnih centara za lečenje raka.

„EU može nešto da postigne. Ne treba sad reći da se – zato što u vezi sa koronom nije sve funkcionisalo savršeno – ne vredi potruditi oko uspostavljanja širokog polja za prevenciju i lečenje raka u EU. Ona može tu mnogo pozitivnog da uradi, pre svega za siromašnije države“, smatra lekar Ulrih Montgomeri, koji je i počasni predsednik Lekarske komore Nemačke.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android