Ovoga vikenda u Poljskoj, u Varšavi, u Krakovu i mnogim drugim poljskim gradovima slavi se dolazak američkih trupa. Sviraju vojni orkestri, tenkovi i druga vojna mašinerija mogu se i iznutra razgledati, a onima koji bi da se pritom okrepe - na raspolaganju stoji vojnički gulaš. To da poljsko stanovništvo pozdravlja ulazak stranih trupa u svoju zemlju desilo se samo jednom i to pre 200 godina - kada je ulazio Napoleon.

Ovaj put Amerikanci dolaze u Poljsku. O ideji da se umesto američkih vojnih baza u Nemačkoj (u kojima je sada još 36.000 vojnika), baze podignu na istoku Evrope, stalno se iznova diskutuovalo. Argumentovalo se time da Nemačkoj nakon nestanka Varšavskog pakta ne treba više zaštita, a stacioniranje trupa je jako skupo. Pa ipak do toga nije došlo. Sve do proleća 2014. godine, kada je Rusija anekritala Ukrajinu. Tadašnji poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je zatražio dve brigade za bolju zaštitu Poljske.

To što sada dolazi je brigada sa 3.500 vojnika iz Colarada, uz to 87 tenkova i 400 džipova tipa „Humvee”. Vojna operacija nosi ime Atlantic Resolve. Vojnici će preko vikenda biti pozdravljeni u gradu Žaganu u Šleziji, 100 kilometara od nemačke granice, gde će za sada biti stacioniran najveći broj trupa. Nakon devet meseci njih će po principu rotacije zameniti nove trupe. Svaka "smena" će vežbati i u drugim zemljama regiona - sve do Rumunije.

Nakon raspada Sovjetskog saveza, NATO je dao obećanje Moskvi da neće trajno stacionirati brojnije borbene trupe istočno od Nemačke, ukoliko ne dođe do promene bezbednosne situacije. Rotacija vojnika i stalne vežbe - je trik - jer se formalno ne radi trajnom stacioniranju, mada su vojnici i vojna mašinerija zapravo sve vreme prisutni. Ipak Moskva protestuje protiv tih vežbi. No, Moskva i sama od 2007. izvodi vojne vežbe sa desetinama hiljada vojnika na svojim zapadnim granicama ili u susednoj Bjelorusiji. Pri tome su vežbani napadi na Varšavu i Estoniju.

Američka jedinica za potrebe saveznika

Američka jedinica koja sada stiže u Poljsku je posebna jedinica osnovana za potrebe saveznika. Uskoro će joj biti pridodat i poseban program NATO pod nazivom "Pojačano prisustvo u budućnosti" (Enhanced Forward Presence, EFP): u Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji, smešteni su vojnici multinacionalnog bataljona.

Već 19. januara će 500 nemačkih vojnika koji idu za Litvaniju biti svečano ispraćeno u bavarskom Oberfihtahu. U Litvaniji će Nemačka biti vodeća nacija u multinacionalnom bataljonu, a biće joj priključeno još 500 vojnika iz drugih zemalja.

U Estoniji će komandu imati Britanci, u Letoniji Kanađani.

U Poljskoj će nadležnost preuzeti dodatne američke trupe koje treba da stignu u aprilu. Taj Američki (isto tako rotirajući) bataljon biće smešten na severoistoku Poljske. Tamo se nalazi posebno osetljiva teritorija pod nazivom „zona Suvalki", nazvana po gradu na severoistoku Poljske, a koja označava prostor koji deli rusko područje Kaljiningrada i ruskog saveznika Belorusiju i to na potezu od 60 km. Vojni eksperti tu stalno dižu uzbunu: Ukoliko Rusija krene u konvencionalnu ili "hibridnu" operaciju protiv neke baltičke države, preko grada Suvalkija bi lako mogla da preseče trasnport oružja i trupa odnosno pojačanja za NATO. Od svih članica NATO, smatra se da su najviše ugrožene baltičke zemlje, i pored toga što su svoje slabe vojske od 2014. godine značajno naoružale i ojačale.

Strah od nove Jalte

Odluka o EFP-u bila je najvažnija odluka samita NATO u Varšavi u julu 2016. godine. Nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, u tom regionu postoji zabrinutost: da li će on stajati iza odluka svog prethodnika Obame - ili će se u okviru "nove Jalte", kao 1945, sa Moskvom upustiti u podelu sveta na jasno razgraničene sfere uticaja. On bi jednoga dana mogao, na primer, da prekine rotiranje trupa. Tramp je ranije, između ostalog, izjavio da Amerika ne treba da brani zemlje koje same ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze u NATO. No, Poljska i Baltičke zemlje sa svojim izdacima za odbranu relativno dobro stoje u zajedničkom vojnom savezu.

Ruski državni mediji kritikuju prebacivanje trupa iz drugih zemalja NATO nazivajući to "agresivnim napredovanjem". Pri tome su jedinice koje bi trebalo da se brinu za više sigurnosti na potezu od Estonije do Rumunije  - ukupno manje od onih koje su do 1989. štitile zapadni Berlin.

Ko mlade Poljake pita šta je najvažniji događaj ovih dana u zemlji, najpre će biti suočen sa dugom pauzom i ćutanjem. Istorijski događaj? Ma kakvi. Samo jedan mladi Poljak se prisetio šta je Amerika značila za njegovog dedu: "Kada je predsednik Klinton prvi put došao u Poljsku, moj deda je plakao!"