Šef američke diplomatije Entoni Blinken ovog četvrtka (20.1.) u Berlinu razgovara s evropskim kolegama o sukobu u Ukrajini. Prethodno je posetio Kijev i odatle upozorio Rusiju da odustane od „daljih agresivnih mera“.

-pročitajte još: Nemačka Ukrajini i dalje ne želi da isporuči oružje

Ali Blinken u Evropu nije došao praznih ruku: američka vlada odobrila je paket pomoći za Ukrajinu koji se sastoji od vojne podrške u vrednosti od 200 miliona dolara. Za sada nije poznato o kojem se konkretno oružju ili opremi radi. Taj paket pomoći bio je odobren još u decembru prošle godine, ali američka vlada ga je do sada blokirala. Tada je televizijska stanica NBC izveštavala da se želi da se da više vremena diplomatiji, dakle razgovorima s Rusijom.

Prema mišljenju američke vlade, otada se povećala opasnost da bi ruski vojnici ponovo mogli da uđu u Ukrajinu. Zato je paket pomoći sada odblokiran.

Samo delić dosadašnje podrške

Tih 200 miliona dolara samo je mali deo onoga što su Sjedinjene Države u vojnoj opremi i oružju dale Ukrajini od 2014. godine. Prema podacima vlade u Vašingtonu, od napada Rusije na Ukrajinu i aneksije Krima do danas, SAD su za vojnu opremu i obuku vojnika u toj zemlji potrošile ukupno 2,5 milijardi dolara.

No nisu svi zapadni saveznici saglasni s tom američkom politikom. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je još tokom svoje posete Vašingtonu početkom januara stavila do znanja da Berlin ima „drugačije gledište prema vojnoj podršci Ukrajini“. Nemci odbijaju isporuke oružja Ukrajini i upozoravaju na mogućnost eskalacije sukoba s Rusijom.

Vasšington pak vodi drugačiju politiku. Nakon video-konferencije Vladimira Putina i Džozefa Bajdena početkom decembra, Bajdenov savetnik za bezbednost Džejk Salivan izjavio je da će SAD, u slučaju ruskog napada na Ukrajinu, pružiti dodatnu vojnu pomoć koja će biti, kako je rekao, daleko veća od svega što je do sada pruženo.

-pročitajte još: Zapad i Rusija: tenzije oko Ukrajine rastu

SAD su najpre davale šansu diplomatiji

Američka vlada nije uvek imala takav stav. Tako je 2014. godine, kada je Rusija napala Ukrajinu, tadašnji američki predsednik Barak Obama najpre želeo da reši problem diplomatskim putem i sankcijama.

Vojna pomoć SAD ukrajinskoj vojsci bila je ograničena na opremu. Radilo se o gas-maskama i radarima. Obama je to obrazložio tvrdnjom da, svejedno koliko se naoružavala Ukrajinu, ona nikada neće biti vojno snažna kao Rusija.

No, godinu dana kasnije, ipak je počela isporuka 230 oklopnih vojnih vozila Hamvej. Vašington je tada odobrio pomoć u visini od 120 miliona dolara. Obećano je još 75 miliona dolara za dronove, radare i medicinsku opremu. Osim toga, američka vojska počela je da organizuje i obuku ukrajinskih vojnika.

Trampov vojni paket i privatni interesi

To Republikanci nisu smatrali dovoljnim, pa su u Kongresu tražili povećanje vojne podrške. Ukrajince ubijaju, a Zapad šalje ćebad i hranu, govorio je, sada već pokojni, senator Džon Mekejn.

Tokom mandata Donalda Trampa vojna pomoć Ukrajini sve više je postala moneta za potkusurivanje na unutrašnjem planu. Kijev je, doduše, sada mogao u Vašingtonu da kupi i ofanzivno oružje, ali su američke demokrate 2020. smatrale dokazanim da je Tramp pokušao da novi vojni paket za Ukrajinu vredan 400 miliona dolara, poveže sa sopstvenim privatnim interesima.

Tvrdili su da je Tramp u jednom telefonskom razgovoru od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao protivuslugu zatražio istragu o poslovnim odnosima njegovog tada mogućeg protivkandidata Bajdena i njegovog sina u Ukrajini. Američki Senat je te optužbe smatrao neosnovanim i odbio je da pokrene postupak za smenjivanje predsednika Trampa.

Zabrinutost zbog mogućeg nenamerno izazvanog rata

SAD su proteklih godina uvek iznova odobravale nove pakete vojne pomoći i isporučivale protivoklopne rakete – uvek pod uslovom da oružje sme da se skladišti samo na zapadu Ukrajine, dakle van područja sukoba – očigledno s ciljem da se spreči dalja eskalacija postojećih napetosti u odnosima s Rusijom.

Nakon dolaska predsednika Bajdena na vlast, odobrena je pomoć od 600 miliona dolara, recimo za plovila obalske straže, oklopna vozila, vatreno oružje i municiju.

Na konferenciji za novinare povodom prve godišnjice od dolaska na vlast, Bajden je upozorio svog ruskog kolegu da neće uspeti da zavlada svetom bez masivnog atomskog rata. Američki predsednik je tom prilikom izrazio zabrinutost da bi moglo da dođe do „nenamerno izazvanog rata“.

Šta je Bajden hteo da kaže?

Džozef Bajden se ove srede pak pobrinuo za iritacije kada je na konferenciji za novinare dao do znanja da bi sankcije NATO Rusiji mogle da zavise od razmera ruskog napada na Ukrajinu. „Jedno je ako se radi o malom prodoru“, rekao je Bajden, „ali ako stvarno urade ono za šta su sposobne oružane snage razmeštene uz granicu, onda će to za Rusiju biti katastrofa.“

Američka televizijska stanica CNN potom je citirala neimenovani izvor u ukrajinskoj vladi koji je rekao da je „šokiran“ time što američki predsednik Bajden pravi razliku između ograničenog prodora i masovnog upada u zemlju.

Jen Psaki, portparolka Bele kuće, odmah se potrudila da pojasni: „Predsednik Bajden je ruskom predsedniku jasno stavio do znanja: ako ruske oružane snage pređu ukrajinsku granicu, to je nova invazija i na to će Sjedinjene Države i njihovi saveznici reagovati brzo, oštro i složno.“

Ona je takođe istakla da američki predsednik zna da Rusija raspolaže i sa „opsežnim instrumentima za agresiju“ van vojnih akcija. Kao primere je navela kibernetičke napade i paravojne taktike. Psaki je dodala da je Bajden naglasio da će i na takve agresije Rusa „biti odgovoreno odlučno i zajednički“.

Opasnost od toga da se jedna strana preračuna

Američki predsednik u svakom slučaju polazi od toga da će Putin u nekom obliku napasti Ukrajinu. To mišljenje dele i mnogi drugi u Vašingtonu.

Ali to bi značilo da je čitava vojna oprema u vrednosti od ukupno 2,5 milijardi dolara promašila svoj cilj: zastrašivanje ruskog predsednika. Za sada se ne može prepoznati na koji način SAD i Rusija nameravaju da pronađu izlaz iz ove situacije. I velika je opasnost da bi jedna strana pri tom mogla da se preračuna.

ajg/tagesschau.de

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.