Radi se o značajnoj promeni kursa Sjedinjenih Država. Ukrajinci mesecima od zapadnih saveznika zahtevaju dozvole da iskoriste njihovo oružje za napade na ciljeve duboko u ruskoj teritoriji.

Do sada je američki predsednik Džozef Bajden odbijao da to dozvoli. Plašio se da bi se SAD i druge članice NATO mogle naći u direktnom konfliktu s Rusijom.

Sada je objašnjenje za Bajdenovu promenu stava pojačanje koje je Rusijadobila sa Dalekog istoka, u vidu hiljada vojnika iz Severne Koreje koji se sada bore na ruskoj strani u Ukrajini. O tome pišu i Njujork tajms i drugi američki mediji.

Prema njihovim izveštajima, za početak se radi konkretno o upotrebi raketa tipa ATACMS u ruskoj oblasti Kursk. Njihov domet iznosi 300 kilometara.

Agencija AFP prenosi da im je jedan američki zvaničnik potvrdio pisanje medija, to jest da je doneta odluka.

Ukrajina je pre nekoliko meseci u iznenađujućem prodoru na rusko tlo uspela da zauzme to područje uz granicu, ali sada je na pomolu ruska kontraofanziva – uz pomoć vojnika iz Severne Koreje.

Bajden će ostati u Beloj kući do 20. januara pa je ova odluka možda pokušaj da se, pred kraj mandata, i dolazeći predsednik Donald Tramp stavi pred svršen čin.

Vesli Klark: Premalo i prekasno...

Vesli Klark, bivši vrhovni komandant NATO-a u Evropi, u izjavi za CNN je rekao da je ono što je Bajden odlučio za Ukrajinu „premalo“ i da taj potez dolazi „prekasno“.

Moguće je ipak da ta odluka pomogne Ukrajini da se nađe u boljoj pregovaračkoj poziciji, smatra Klark.

Naime, ako Ukrajina uz američku pomoć uspe da zadrži kontrolu nad Kurskom, tokom eventualnih pregovora imala bi protivtežu za područja na istoku Ukrajine koja je zauzela Rusija, dodao je on.

Jedno od brojnih otvorenih pitanja jeste da li Tramp podržava ovu promenu kursa u korist Kijeva.

Trampov nekadašnji savetnik za bezbednost Džon Bolton očekuje upravo suprotno: „Ostala su samo dva meseca dok Tramp ne preuzme funkciju“, podsetio je Bolton na CNN-u. „Nema mnogo sumnje oko toga šta će se dogoditi: najverovatnije će biti smanjena pomoć Ukrajini.“

Kako će reagovati druge članice NATO?

Postoje spekulacije da bi Tramp ipak mogao podržati poslednje značajnije vojne napore Ukrajine pre nego što primora Kijev i Moskvu na pregovore, kao što je najavljivao.

Sigurno je da će Bajdenova promena kursa izazvati debate u drugim članicama NATO o vojnoj pomoći Ukrajini. Moguće je, na primer, da i Velika Britanija i Francuska dozvole Ukrajini korišćenje oružja za gađanje ciljeva u Rusiji.

Bajdenova odluka praktično ponovo otvara diskusiju u Nemačkoj o isporuci krstarećih raketa dugog dometa, konkretno projektila tipa Taurus.

Predsednik Bajden za sada nije javno komentarisao napise američkih medija. Zvanične potvrde iz Vašingtona još nema.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski o tome je govorio samo indirektno. U redovnoj večernjoj video-poruci rekao je: „Danas ima mnogo medijskih izveštaja o tome da smo dobili dozvolu za preduzimanje odgovarajućih mera.“

„Napadi se ne vode rečima“, rekao je, „takve stvari se ne najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe.“

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izjavio je da je važno „da se ukinu sva ograničenja na korišćenje američkog i britanskog oružja protiv legitimnih ciljeva u Rusiji“.

Iz Pariza se čuje da se razmatra slina dozvola, a države EU je na isto pozvao i odlazeći visoki predstavnik Žozep Borelj.

Eskalacija koja bi mogla „dovesti do Trećeg svetskog rata“

U Rusiji su tvrdnje američkih medija izazvale brojne i oštre kritike. Napadi američkih raketa duboko na ruskoj teritoriji rezultiraće ozbiljnom eskalacijom s dalekosežnim posledicama, rekao je Leonid Slucki za rusku novinsku agenciju TASS. Slucki je predsednik Odbora za međunarodne odnose u Dumi.

Mnogo jasniju izjavu dao je Vladimir Jabarov, zamenik predsednika Odbora za međunarodne odnose u Savetu Federacije. On je za TASS rekao da Bajdenovo odobrenje predstavlja presedan koji bi mogao dovesti do Trećeg svetskog rata. Dodao je da će odmah uslediti ruska reakcija.

Ruska poslanica Marija Butina izjavila je da Bajdenova administracija, dok je još na vlasti, pokušava da eskalira situaciju. Butina, koja je provela 15 meseci u američkom zatvoru zbog špijunskih aktivnosti, trenutno je poslanica vladajuće stranke Jedinstvena Rusija u Dumi.

Rekla je da se nada da će izabrani predsednik Donald Tramp revidirati Bajdenovu odluku, pod uslovom da je odluka zaista doneta.

Portparol Kremlja Dimitrij Peskov rekao je da „očigledno odlazeća administracija u Vašingtonu namerava korake da nastavi da raspiruje vatru i dalju eskalaciju napetosti“.

Ipak, predsednik Vladimir Putin je sredinom septembra upozorio da bi odobrenje zapadnih zemalja za korišćenje raketa za napade na teritoriju Rusije značilo „direktno učešće NATO država, SAD i evropskih zemalja u ratu u Ukrajini“.

Pre nekoliko nedelja Putin je potvrdio da se rusko Ministarstvo odbrane priprema za različite scenarije po tom pitanju.