Prema podacima Sjedinjenih Država, trenutno je u Nemačkojstacionirano oko 37.000 američkih vojnika u nekoliko desetina baza. Najviše ih stacionorano u bazi Ramštajn i okolini u Rajnland Pfalcu. To je najveća američke vojna zajednica van SAD. Osim toga oko 12.000 nemačkih civilnih zaposlenih radi za američku vojsku širom Nemačke, takođe većina u Rajnland-Pfalcu

Otako je Donald Trampponovo predsednik SAD, postoje strahovanja da bi mogao da smanji broj vojnika u Nemačkoj. Još tokom svog prvog mandata Tramp je 2020. pretio delimičnim povlačenjem američkih trupa iz Nemačke. Njegovo obrazloženje bilo je da Nemačka ne izdvaja dovoljno sredstava za NATO. „Smanjićemo broj vojnika u Nemačkoj na 25.000", rekao je tada Tramp. Međutim, administracija Džozefa Bajdena je kasnije ukinula te planove.

Potpredsednik SAD Džej-Di Vans zauzeo je oštriji ton prema NATO saveznicima i Nemačkoj tokom Minhenske bezbednosne konferencije: kritikovao je graničenje slobode govora u Nemačkoj i povezao to sa američkim vojnim prisustvom u zemlji: „Celokupna nemačka odbrana finansira se od strane američkih poreskih obveznika".

A ministar odbrane Pit Hegset izjavio je početkom februara, prilikom posete američkim vojnicima u Štutgartu, da nova američka administracija za sada ne planira masovno povlačenje vojnika iz Evrope. Međutim, istovremeno je naglasio da će se - preispitati globalni raspored američkih snaga.

Ove glasine dodatno je podgrejao britanski The Telegraph, koji je nedavno izvestio o navodnom masovnom premeštanju američkih trupa iz Nemačke u Mađarsku – mada to nije moglo da bude potvrđeno.

Vojni ekspert: Povlačenje američkih trupa bilo bi „katastrofalan signal"

Vojni ekspert dr Karlo Masala sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu smatra da bi odlazak vojske SAD iz Nemačke predstavljalo i „katastrofalan signal u pogledu bezbednosne politike", posebno prema državama poput Rusije, jer bi pokazalo da SAD više ne garantuju u potpunosti konvencionalnu vojnu podršku svim evropskim saveznicima.

Međutim, Masala smatra da nije „baš verovatno" da će doći do velikog premeštanja američkih trupa – bar ne brzo i u kratkom roku.

Moguće je, kaže Masala, da dođe do „postepenog povlačenja trupa ili njihove preraspodele unutar Evrope".

On dodaje da SAD pod Trampom više ne vide sebe kao „primarnog garanta bezbednosti Evrope": „Nećemo moći da sprečimo da se Amerikanci u velikoj meri konvencionalno povuku iz Evrope."

Američko nuklearno odvraćanje i prisustvo konvencionalnih trupa u Evropi smatraju se ključnim za odbranu evropskih NATO saveznika.

Nuklearni kišobran nije ugrožen

Procenjuje se da je u vojnoj bazi Bihel stacionirano oko 20 taktičkih američkih nuklearnih bojevih glava. Zvanična potvrda toga ne postoji.

Nemačka, koja nema sopstveno nuklearno oružje, mogla bi u kriznoj situaciji da ih upotrebi – ali samo uz odobrenje američkog predsednika. Poslednja politička dešavanja u SAD podstakla su sumnje u to da li bi Tramp uopšte bio spreman da odobri takvu nuklearnu participaciju.

Ipak, Masala za sada ne vidi „nikakve naznake iz SAD da je i nuklearni kišobran pod znakom pitanja".

On, međutim, smatra da bi Evropa trebalo da se pripremi za takav scenario. Ima smisla, kaže Masala, „američki nuklearni štit dopuniti francuskim", jer je malo verovatno da će Amerikanci u budućnosti biti spremni da „rizikuju uništenje Njujorka zarad oslobađanja Estonije".

Nemački radnici: Nešto se odluči u Vašingtonu i već sutra nam stiže mejl 

Mnogi Nemci, civilni radnici američke vojske, trenutno su uznemireni, što potvrđuje i Suzane Šefer iz sindikata ver.di u Kajzerslauternu.

A vojni ekspert Masala kaže:„Prisustvo američkih trupa je, naravno, ekonomski faktor na mestima gde su raspoređene".

Pre dve nedelje, u ovom gradu su zaposleni u javnom sektoru izašli na protestni štrajk, među njima i mnogi koji rade za američku vojsku. Zahtevali su veće plate i bolje radne uslove, dok mnogi strahuju za svoja radna mesta.

„Strah je, naravno, ogroman. Svakog dana dobijamo nove loše vesti. Niko ne zna kako će se stvari dalje razvijati", kaže Jirgen Knaip (58). On je vatrogasac zaposlen u američkoj vojsci u Kajzerslauternu i strahuje da bi mogao da izgubi posao.

Prema podacima sindikata, u civilnom sektoru američkih snaga trenutno je na snazi zabrana zapošljavanja, ukinuta je mogućnost rada od kuće, a zaposleni sve češće dobijaju „sumnjive" mejlove. Ilona Lauer, prodavačica u Kaiserslautern Military Community Center, ljutito kaže:

„Moramo mejlom da navedemo pet stvari koje smo uradili protekle nedelje. Apsolutna kontrola!"

Jedan drugi zaposleni, koji je želeo da ostane anoniman, dodaje da niko ne zna kako treba da reaguje na te poruke. „Zastrašujuće je to što se nešto odluči u Vašingtonu, a već sledećeg dana dobjete takav mejl."

Američka vojska i dalje ulaže milijarde u baze u Nemačkoj

U nemačkom gradu Baumholderu, dosadašnje pretnje dočekane su prilično mirno.

Amerikanci su tu stacionirani već 80 godina, a u regionu živi oko 8.000 američkih vojnika i članova njihovih porodica. Pored toga, u američkoj vojnoj bazi trenutno se gradi veliki broj novih stanova, namenjenih za oko 2.000 dodatnih vojnika.

Američka vojska planira da premesti jednu specijalnu jedinicu iz Štutgarta u Baumholder i da u tu svrhu uloži oko milijardu dolara.

SAD trenutno ulažu značajne sume i u druge vojne baze u Rajna-Palatinatu.

U Vajlerbahu, blizu baze Ramštajn, gradi se nova vojna bolnica, koja će postati najveća američka vojna klinika izvan SAD. Predsednik opštine Ralf Hehler (CDU) zbog toga ne vidi nikakve znake da bi Amerikanci mogli da se povuku. A i kada bi se povukli, kaže, to se sigurno ne bi dogodilo preko noći.