Danas je utorak 5. novembra, običan radni dan. A ispred biračkih mesta u SAD često su dugački redovi. Onaj ko je procenio da nema vremena da satima čeka u redu, taj je u većini američkih saveznih država mogao da glasa i nekoliko sedmica pre.

U Džordžiji je već prvog dana prevremenih glasanja– a to je bilo još 15. oktobra – glasalo više od 310.000 birača. To je više nego dvostruko više nego prvog dana prevremenog glasanja na prethodnim predsedničkim izborima.

Postojala je zato šansa da službenici Izborne komisije Džordžije imaju već od večeras pune ruke posla. Tamošnja vlada je, naime, krajem septembra usvojila pravilo prema kojem glasački listići u njihovoj državi više ne smeju da se prebrojavaju mašinski nego ručno.

To doduše traje duže, ali Komisija ne želi da joj „brzina bude važnija od tačnosti", obrazložila je Žanel King, jedna od pet članica Izborne komisije.

Ko je bolji – čovek ili mašina?

Ideja da čovek bolje i tačnije računa od mašine nekima se možda čini očiglednom, ali to nije tačno iz jednog jednostavnog razloga: „Ljudi greše, to je jednostavno ljudska priroda", kaže Rejčel Kob, profesorka političkih nauka sa Univerziteta Safolk u Bostonu. „Mašine ponekad greše, ali uređaje možemo da testiramo, da proveravamo, možemo da popravimo ono što je dovelo do greške."

Generalno, ljudi više greše jer se, za razliku od mašina, kad-tad umore, ukazuje Kob, koja istražuje proces sprovođenja izbora i s tim povezanu administraciju.

Verovatno je to tako video i sudije kad je nedavno ukinuo odluku o uvođenju ručnog brojanja. Nikakva obuka nije bila osmišljena za službenike Izborne komisije, a promena procedure neposredno uoči izbora dovela bi do haosa, ocenio je sudija Robert Mekbarni, obrazlažući svoju presudu. Zato će se u Džordžiji glasovi na ovim predsedničkim izborima kao i obično brojati – mašinski.

Pada poverenje u legitimitet izbora

Taj slučaj u Džordžiji dobro pokazuje problem koji SAD muči već godinama: sve manje Amerikanaca veruje da se na izborima u njihovoj zemlji sve odvija ispravno. Anketa Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Galup iz septembra 2024. pokazala je da 19 odsto ljudi nema poverenja u legalnost izbora, niti u legitimitet izbornih rezultata. U 2004. godini bilo ih je samo šest odsto.

Nepoverenje je pritom raširenije među republikancima – samo 28 odsto njih veruje da će na izborima sve biti urađeno kako treba. Godine 2020. bilo ih je 44 procenta, a četiri godine ranije, onda kada je Donald Tramp pobedio Hilari Klinton, 55 odsto republikanaca verovalo je u poštene i zakonite izbore.

„Ako vaš kandidat pobedi, skloni ste da pretpostavite da je na izborima sve prošlo kako treba", kaže Kob.

Razlog zašto je poverenje republikanaca od 2020. znatno palo leži u tome što su Tramp i njegove pristalice nepokolebljivi u tome da su izbori 2020. „pokradeni". Manipulisanjem rezultata Trampu je oduzeta pobeda koja mu je pripadala, tvrde oni. Ta tvrdnja razobličena je nakon pedantnog prebrojavanja glasova i nakon mnogih sudskih presuda, ali Tramp i dalje odbija da prizna da je tada izgubio.

Trampove pristalice imaju većinu u izbornoj komisiji u Džordžijikamalakolebljive

Među Trampovim pristalicama koji nastavljaju da takav stav podržavaju su i tri člana petočlane Izborne komisije Džordžije. Ta većina u saveznoj državi – u kojoj su Tramp i njegova demokratska suparnica Kamala Haris u tesnoj trci – mogla bi ovog utorka da bude presudna.

Pre četiri godine, Džordžija je bila jedna od država u kojoj su rezultati bili veoma, veoma tesni. Zato su republikanci tada insistirali na ponovnom prebrojavanju glasova pre nego što su rezultati mogli da budu potvrđeni. Izborna komisija je u značajnoj meri uključena u te procese – a od maja ove godine većinu u njoj čine Trampove pristalice.

Kob procenjuje da je pokušaj uvođenja ručnog prebrojavanja glasova bila politička strategija to troje članova. Nakon sudske odluke, prebrojavanje će se dakle obavljati mašinski kao i pre, ali će već i same izjave iz izborne komisije verovatno izazvati sumnje u rezultate u Džordžiji, pogotovo ako brojke ne budu izgledale dobro za Donalda Trampa, smatra Kob.

Može li Izborna komisija Džordžije da utiče na ishod izbora?

Može li uopšte Komisija u jednoj od saveznih država da utiče na ishod kompletnih predsedničkih izbora? „Ako je prednost velika i ako bi bilo nemoguće da gubitnik dobije potreban broj glasova čak i pri ponovnom prebrojavanju glasova, tada (komisija koja je većinski naklonjena Trampu) nije važna", objašnjava Kob.

Ali, Džordžija jetzv. sving-država, iliti „kolebljiva" država. U njoj su nekad pobednici demokrate, a nekad republikanci. Demokrate su, recimo, pod Bajdenom 2020. pobedile sa samo 0,2 procentna boda više glasova. Dakle, moguće je da će izborni rezultati u toj državi na kraju da odluče da li će Haris ili Tramp ući u Belu kuću.

U svakom slučaju, među ljudima će biti onih koji ne veruju zvaničnom, konačnom rezultatu.

Izbori u SAD generalno su dobro organizovani, ocenjuje Kob. „Oni koji pomažu na izborima naporno rade da bi obezbedili da na dan izbora sve bude kako treba. Pritom u ovoj zemlji imamo mnogo zakona koji obezbeđuju da se identitet svakog glasača proveri, da se njihovi glasovi prebroje i da se stav biračkog tela odražava na rezultat", zaključuje Kob.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku