Amerikanac i Japanac na radu u Splitu
19. avgust 2018.
Vruće popodne na splitskim ulicama. U gradu je trenutno, čini se, službeni jezik engleski. Ako prošetate bilo kojim delom grada na svakom koraku nailazite na postavljene stolove restorana. U želji za bržom zaradom duž obale, na mestima nekadašnjih prodavnica i kafića, svake godine niču novi restorani. Iz mora jednolične ponude ponekad se rađaju zanimljivi gastronomski koncepti, a s njima se menja i struktura osoblja.
Na vratima jednog novootvorenog bistroa zatičemo Mata.
U potrazi za korenima
Dvadesetpetogodišnji Mat Mojers nije gost, već zaposleni bistroa Zeru. Iz Santa Rozea u Kaliforniji preselio se u Split. „Kada sam pre dve godine došao tu, planirao sam da ostanem samo nekoliko meseci, no kao što vidite, još sam tu. Studiram hrvatski jezik i radim", sa smeškom nam objašnjava Mat. Split je izabrao, priznaje nam, jer je četvrta generacija hrvatskih iseljenika u Americi, pa je želeo da istraži svoje korene, upozna kulturu i uživa u domaćoj hrani.
Odrastajući u Kaliforniji uz popularnu vinovu lozu Zinfandel, posebno je bio oduševljen kada je u Hrvatskoj čuo priču o kaštelskom Crljenkom. „Tako sam se i upoznao s Ljubom Jelavićem, vlasnikom bistroa", objašnjava Mat te nastavlja: „U njegovom vinogradu u Kaštelima učestvovao sam u berbi grožđa, sprijateljili smo se, pa mi je ponudio posao u bistrou. Sada s ponosom mogu gostima točiti vino koje su moji preci pravili i pili", poetično nam objašnjava Mat.
Život u Splitu mu se voma sviđa. Dalmacija i Kalifornija klimatski su slične, a najviše mu se sviđa, ipak, što se još nisu izgubile temeljne ljudske vrednosti. „ U Americi se gleda samo novac, ovde su ipak porodica i zajedništvo na prvom mestu", naglašava Mat.
Jednu stvar, ipak, kaže, nikako ne razume. Budući da je pripadnik četvrte generacije iseljenika, jednu generaciju je predaleko za dobijanje hrvatskog državljanstva, a to mu je velika želja kako bi i dalje ostao i radio u Hrvatskoj. „ Stalno slušam kako hrvatska Vlada naglašava da želi privući mlade ljude da se vrate u Hrvatsku, da u njoj ostanu. Ja sam davno već predao papire za državljanstvo i stalno odlazim u policiju ne bih li saznao ima li kakvih pomaka po tom pitanju, no uvek neki čudni odgovori, kao da im se ne žuri", začuđeno nam objašnjava Mat.
Fuzija Japana i Mediterana
Drugo iznenađenje internacionalne ekipe malenog bistroa je Tecuja Sakata, Japanac koji je šest godina radio u Nemačkoj, a sada živi u Splitu. „Nakon Diseldorfa, Frankfurta i Berlina, odlučio sam da mi u životu trebaju sunčani dani i more", objašnjava Tecuja dok vrši pripreme za večeru.
Prvo je došao turistički na Hvar koji mu se toliko svideo da je odlučio da ostane. „Ja sam želeo da ostanem na Hvaru, no shvatio sam da tamo nema ništa zimi, pa sam zato došao u Split". Na pitanje je li upoznat sa činjenicom da mnogi Hrvati odlaze u Nemačku, a da je on uradio upravo suprotno, kaže kako nije sve u novcu, već u kvalitetu življenja.
Vlasnika bistroa upoznao je na jednom lokalnom kulinarskom takmičenju. Budući da je on kao i mnogi ugostitelji dugo muku mučio tražeći osoblje, Tecuja je stigao kao naručen. Stoga su početnu ideju dalmatinske kuhinje uz isključivo autohtona vina, ipak malo prilagodili novonastaloj činjenici, pa je tako stvorena fuzija japanske i mediteranske kuhinje.
„U Splitu je konkurencija velika, ali dosta jednolična. Naš lokal je mali, s malim menijem i kartom pića, no mislimo da nas upravo to čini bližima gostu. Puno se pažnje posvetilo lokalnim dobavljačima, kao i dizajnu prostora. A kada tome dodamo i međunarodnu ekipu koja vodi celu stvar, onda možemo reći da je reč o svojevrsnom pomaku od uobičajenog pristupa. Nadamo se da će to značiti i kvalitetniji doživljaj za svakog našeg gosta", kratko nam je objasnio Ljubo Jelavić, vlasnik bistroa.
Split je krenuo u jednu lepu kulinarsku priču, pa se osim uobičajene ugostiteljske ponude, sve više može naići na koketiranje mediteranske s drugim vrstama kuhinja, u skladu sa svetskim gastronomskim trendovima. Upravo u skladu s tim, sve veći je i broj stranaca, poput junaka naše priče, koji privučeni lepotama i kvalitetom življenja, u njemu žele da pronađu svoj novi dom.