DW: Kada pogledate aktuelne događaje u Dalasu, kako tako nešto u takvom društvu i današnjem vremenu može da na taj način eskalira?

Skot Lukas: U SAD je uvek postojala ta protivrečnost. S jedne strane, to je ekonomski i vojno jaka zemlja, koja – pored mnogih grešaka – ima zaista dobar politički sistem. No, Amerikanci istovremeno žive sa kulturom straha. To je vrlo zaplašena zemlja i to već decenijama. Sam sam živeo u doba Hladnog rata, ali i u vremenu posle terorističkih napada od 11. septembra 2001. Ljudi su u strahu od siromašenja i onoga što bi tada moglo da počne da se dešava. boje se droga i kriminala.

Pokret „Black Lives Matter“ je osnovan nakon što je u Fergusonu beli policajac ubio jednog afroameričkog učenika.

Pokret se bavi veoma važnim temama. U njih ne spada samo policijsko nasilje ili navodno policijsko nasilje, već i ekonomska situacija, nezaposlenost, nejednakost u visini plata. Postoji rizik da se taj pokret shvati kao pretnja čitavoj policiji. A ako se to desi, dijalog će postati nemoguć i nastaće sukob.

Bivši kongresmen Džo Volš sada piše na Tviteru da vlada rat. Kada političari koriste situaciju da bi se tako izražavali, kao što to na primer čini Donald Tramp, onda to ubrzo mora dovesti do erozije društva. A možda i nečeg većeg od erozije. Ne bih se poslužio pojmom „pretnje“, jer bi to samo podstaklo takvu upotrebu jezika, ali smatram da se radi o ozbiljnom problemu američke politike.

Trenutno su procene i priče na društvenim mrežama totalno haotične. Svako vidi sebe kao žrtvu šikaniranja. Koliko je opasno to što se upravo zakotrljalo?

Na društvenim mrežama sve može samo još da se intenzivira, jer tu ljudi govore u krugu svojih saveznika i osećaju se jačim dok kritikuju protivnike. Društvene mreže su osim toga mnogo brže od tradicionalnih medija, tako da se na taj način debata ubrzava. Bilo je već nastojanja da se prevaziđu međusobna okrivljavanja. Ironija je u tome što je policija u Dalasu dozvolila demonstracije da bi otvoreno govorila o svemu. Ali, ova tragedija bi mogla da ima druge posledice, mada se to još nije desilo, ali: moglo bi da se dogodi da se postupi protiv demonstranata ili da se demoonstracije gerenalno zabrane.

Policija i demonstranti su brzi kada treba reći „mi smo žrtve“. Ali, ako upadnemo u tu zamku i počnemo da slušamo sve te priče, previdećemo činjenicu da postoji napor da se odmaknemo od takve vrste komunikacije i optuživanja drugog.

Da li smatrate da postoji veza između kulture vatrenog oružja i militarizacije policije?

To je pitanje koje postavljamo već godinama. Moja procena glasi: dok ne nađemo način ophođenja sa oružjem koje je u Americi svuda slobodno u prodaji, dok se ne izborimo sa glavnim uzrocima nasilja, nedostatak kontrole vatrenog oružja će da nagrize naše društvo. Ako se sada ne potrudimo oko dijaloga nego još pooštrimo sukob, to će imati teške posledice.

Skot Lukas je politikolog i stručnjak za američku politiku Univerziteta u Birmingemu.