Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel u svom izveštaju za proteklu godinu donosi uznemirujući zaključak: ljudska prava se sve teže krše širom sveta – kako od strane država, tako i od strane privatnih aktera. I u većini slučajeva, počinioci ostaju nekažnjeni. U izveštaju „Amnesty Report“ za 2025, koji je sada objavljen, navodi se da je prošlu godinu obeležilo „predatorsko ponašanje“ mnogih moćnika.

Amnesti posebno osuđuje konkretne političke lidere koji su prošle godine dominirali naslovnim stranama širom sveta: „Šefovi država i vlada poput Trampa, Putina, Netanjahua i drugih nisu se ustručavali masovnog razaranja, ugnjetavanja i nasilja, kako bi obezbedili ekonomsku i političku dominaciju.“

Duhrov: „Iran ne može biti slobodan zbog kršenja međunarodnog prava“

Rat u Iranu, prema mišljenju Julije Duhrov, generalne sekretarke Amnesti internešenela u Nemačkoj, predstavlja trenutno temu koja najviše uznemirava. Iako naglašava da je Amnesti zabeležio kršenja ljudskih prava u oko 140 zemalja, Duhrov u razgovoru za DW izdvaja sledeće: „Ljudi u Iranu žive u dvostrukoj opasnosti: najpre od napada SAD i Izraela, koji krše međunarodno pravo i čiji ciljevi su civilno stanovništvo i infrastruktura, a potom i od represije sopstvene vlade, koja je već rezultirala hiljadama smrtnih slučajeva.“

Pa ipak, tvrdi Duhrov, režim u Teheranu može biti zamenjen samo ako se poštuje međunarodno pravo: „Napadi koji krše međunarodno pravo, nisu doveli do poboljšanja situacije. Trenutno se pribojavamo još jačih napada iranskog rukovodstva na sopstveno stanovništvo.“

Ambasador Prosor: „Iran je za nas egzistencijalna pretnja“

Izraelski ambasador u Nemačkoj, Ron Prosor, stvari vidi sasvim drugačije. U intervjuu za DW u utorak, rekao je da Iran predstavlja egzistencijalnu pretnju za njegovu zemlju: „Vladajući režim u Iranu želi da uništi državu Izrael. Svi bi trebalo da shvatimo: ta ideologija je smrtonosna. Vidimo to kod Hamasa, vidimo kod Hezbolaha i vidimo kod Irana.“

Ali nisu samo SAD, Rusija i Izrael ti koji su odavno napustili stari svetski poredak. I mnoge druge države se sve više distanciraju od politike zasnovane na čvrstim međunarodnim pravilima, navodi se u godišnjem izveštaju Amnestija: „Svetski poredak koji je nastao iz pepela Holokausta i neizrecivog uništenja tokom dva svetska rata, i koji je kontinuirano, uz velike napore, nastajao proteklih 80 godina, nije nažalost dovoljno stabilan.“ A preostale države koje se zalažu za demokratiju, vladavinu prava i međunarodni kompromis, često se čine bespomoćnim i pribegavaju popuštanju.

To je tužan bilans. Da li je prisutna i rezignacija? Da li je išta ostalo od starog svetskog poretka? Amnesti internešenel u svom izveštaju napore diplomata i aktivista za mirniji svet nakon 1945. opisuje čak kao „remek-delo“: „Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Konvencija o genocidu, usvojene 1948. godine, kao i mnogi drugi paketi pravila o kojima se raspravljalo i koji su usvojeni u narednih 80 godina, nipošto nisu iluzija.“ Oni koji se sada glasno žale na kraj sveta zasnovanog na pravilima, obično su zainteresovani samo za njihovo ukidanje: „U jedno možemo biti sigurni: izveštaji o nestanku ovog međunarodnog sistema zasnovanog na pravilima su preuveličani“, ocenjuju u Amnestiju.

Kritika Rubiovih vizija budućnosti

Amnesti internešenel posebno kritikuje dve vlade – u SAD i Izraelu. Što se tiče Sjedinjenih Država pod predsednikom Donaldom Trampom, u izveštaju se navodi da je u januaru 2026. ministar spoljnih poslova Marko Rubio predstavio viziju novog svetskog poretka sa zapadnom alijansom hrišćanskih civilizacija – viziju koja je jednostavno ignorisala važne istorijske činjenice. Rubio je govorio o ponosu tih država zbog njihovog nasleđa: „Nasleđe koje je on u svom govoru dosledno romantizovao. Ali te njegove reči ne mogu da zasene činjenice – to zajedničko nasleđe obeleženo je hegemonijom, kolonijalizmom, ropstvom i genocidom.“

Primedbe o izraelskim akcijama protiv susednih država u sukobu na Bliskom istoku podjednako su oštre: „Međunarodni mehanizmi zaštite zakazali su za milione ljudi, kao u slučaju Palestinaca, koji doživljavaju genocid, aparthejd i okupaciju od strane izraelske vlade.“

A što se tiče ruskog predsednika Vladimira Putina, u izveštaju se navodi: „Rusija nastavlja da u Ukrajini čini zločine protiv čovečnosti.“

Nada u angažman civilnog stanovništva

Sve to zvuči kao razvoj događaja koji nezaustavljivo napreduje i koji će dovesti do dalje eskalacije. Ali u ratu SAD i Izraela protiv Irana, neke države EU su posebno pokazale jasne znakove distanciranja, navodi se u izveštaju: „Početkom 2026. godine, neke evropske države su izgleda postale svesnije globalne pretnje: odbile su da se pridruže američkim i izraelskim napadima na Iran i izjasnile za zaštitu nacionalnog suvereniteta.“

I Julija Duhrov još uvek pronalazi dovoljno primera koji mogu da ponude nadu u svetu koji je, čini se, iskočio iz koloseka: „U Iranu su ljudi izašli na ulice iako su znali da su im životi u opasnosti. U Mađarskoj je nehumana politika Viktora Orbana upravo poražena. I stalno se iz zatvora oslobađaju ljudi, poput Marije Kolesnikove u Belorusiji, za koju smo se zalagali.“ Marija Kolesnikova, poznata beloruska muzičarka i aktivistkinja za ljudska prava, oslobođena je nakon pet godina provedenih u zatvoru, u decembru 2025. godine.

Ovaj članak je prvi put objavljen 21. aprila 2026. godine, a ažuriran je 23. aprila citatom izraelskog ambasadora Rona Prosora.