1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Amnesti kritikuje Mađarsku, ali i Srbiju

27. septembar 2016.

Amnesti internešnal dokumentuje protivzakonito i neljudsko ponašanje Mađarske prema migrantima. Oni koji bivaju vraćeni preko granice, ni u Srbiji ne mogu računati na valjanu zaštitu, navodi ta nevladina organizacija.

Ungarn Soldaten verhaften Flüchtlinge an der Grenze zu Serbien
Foto: Getty Images/C. Furlong

Premlaćivanje izbeglica, huškanje pasa na njih, izbacivanje iz zemlje... Danas objavljeni izveštaj Amnesti internešnala (AI) o odnosu mađarske prema izbeglicama oštro osuđuje ponašanje Budimpešte koje je započelo izgradnjom ograde i bodljikave žice na granici sa Srbijom, a nastavilo se metodama koje su donedavno bile nezamislive na tlu EU. Vladin program „militarizacije, kriminalizacije izbeglica i izolacije" svodi se na mere poput potiskivanja izbeglica nazad u Srbiju, nezakonita pritvaranja u samoj zemlji i neljudske uslove za one koji čekaju na granici, piše ugledna nevladina organizacija u svom izveštaju.

Za potrebe izveštaja pod naslovom „Nasukane nade: Permanentni napad Mađarske na prava izbeglica i migranata" istraživači AI su od 5. do 11. avgusta razgovarali sa 129 izbeglica, sedam zvaničnika, pet policajaca i dvoje aktivista nevladinih organizacija. U Srbiji su obišli prihvatni centar u Subotici, gradsku autobusku stanicu, kao i neformalne kampove kod graničnih prelaza Horgoš i Kelebija, dakle ispred dve „tranzitne zone" kroz koje Mađarska prima svega nekoliko desetina izbeglica dnevno.

Čuli su potresna svedočanstva koja govore o tome da Mađarska krši sve moguće međunarodne konvencije. Avganistanac N. je recimo rekao: „Stigao sam 30. aprila i prošao kroz tranzitni ulaz 27. maja. Bio sam osam dana u zatvoru. Rekli su mi da je Srbija sigurna zemlja. Već prvog dana sam imao saslušanje od 30 minuta, onda sam samo čekao u pritvoru. (...) Prevodilac nije prevodio ono što sam ja govorio. Kada sam video svoje izlaganje na papiru, prepoznao sam da ono nije verno. Prevodilac mi je ponovio da je Srbija sigurna zemlja: treba da se vratiš. Ne mogu u Mađarsku. Šta da radim sada?"

Srbija nije sigurna zemlja

Amnesti primećuje da je Mađarska, kao i još neke zemlje, osmislila koncept „sigurnih zemalja", proglasivši Srbiju jednom od njih. U prevodu, trebalo je da tražite azil već u Srbiji pa ćemo vas tamo i vratiti. Tako se zapravo omogućava masovno proterivanja bez ikakvog pravnog osnova, kritikuje AI: „Usvajanje kategorije sigurna treća zemlja ne može stvoriti izuzetak niti omogućiti Mađarskoj da izbegne svoje obaveze prema međunarodnom pravu."

Neuslovni kamp pred mađarskom granicomFoto: DW/A.V. Pal

AI smatra da Srbija uopšte ne može biti smatrana „sigurnom trećom zemljom" u kojoj će biti poštovana prava potražilaca azila da traže i dobiju međunarodnu zaštitu. Srpski zakon o azilu, navodi se dalje, samo je delimično implementiran i ne garantuje zaštitu ni prima facie izbeglicama – onima za koje se od početka može pretpostaviti da beže od progona i rata.

Navodi se da je Srbija jednostrano suspendovala sporazum o readmisiji s Mađarskom prošlog septembra kada je vlada u Budimpešti potpuno zatvorila granicu. Od tada Srbija zvanično ne prihvata migrante vraćene iz Mađarske (osim povremeno ljude iz Srbije, sa Kosova i iz Albanije) niti im omogućava fer individualni pristup procesu za dobijanje azila. Oni „nemaju mnogo opcija osim da pokušaju da nekom drugo rutom stignu u EU", piše AI.

Samo 50 odluka o azilu ove godine

Amnesti se poziva i na izveštaje UNHCR-a. U poslednjem od njih (Serbia Update 22-25 September 2016) piše da se u Srbiji trenutno zadržava oko 5.000 izbeglica i migranata od kojih je 4.300 smešteno u zvaničnim izbegličkim kampovima, dok ostali borave na ulicama i parkovima Beograda ili u divljim kampovima pred mađarskom granicom. Više od polovine njih je iz Avganistana (53 odsto), slede Sirija (14 odsto), Pakistan (10), Irak (8) i Iran (4).

Ove godine je 8.899 ljudi zvanično izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, što je neophodno kako bi se dobili papiri koji omogućavaju boravak u zemlji. Taj papir o „nameri" većina migranata koristi da što pre je moguće napusti Srbiju. Amnesti međutim kritikuje što su srpske vlasti u prvih šest meseci ove godine u samo 50 slučajeva donele odluku u prvoj instanci: u 16 slučajeva je odobrena supsidijarna zaštita, u deset slučajeva je odobren azil, a 24 potražioca je odbijeno.

Bekstvo od izbeglica – u Mađarsku

06:11

This browser does not support the video element.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi