1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Amnestija za gerilce

29. avgust 2013.

Kolumbijski sud je ocenio da je zakon koji omogućava pregovore sa pobunjeničkom grupom FARK saglasan sa Ustavom. Vlasti su istovremeno najavile da će započeti pregovore i sa drugom najvećom grupom ELN.

KolumbijaFoto: STR/AFP/Getty Images

Parlament Kolumbije je prošle godine doneo zakon koji dozvoljava da pobunjenici dobiju umanjene ili uslovne kazne, ukoliko polože oružje. Sada je najviši sud zemlje potvrdio odluku poslanika. „Ustavni sud je ocenio da je legitimno primeniti selektivnu pravdu, ako će to voditi stabilnom i trajnom miru“, rekao je u obrazloženju odluke predsednik suda Horhe Ivan Palasio. On je, međutim, dodao da ratni zločini neće proći nekažnjeno, što je i dalje glavna zamerka boraca za ljudska prava.

FARK odustao od otmica

Pregovori zvanične Bogote sa predstavnicima marksističke gerile počeli su prošlog novembra na Kubi. Od tada su Revolucionarna oružane snage Kolumbije (FARK) odustale od otmica, a u aprilu su oslobođeni poslednji taoci iz redova policije i vojske. Inače razmena talaca za otkupninu glavni je izvor prihoda gerile koja se povezuje i sa trgovinom drogom.

Pregovori sa predstavnicima FARK-aFoto: Adalberto Roque/AFP/Getty Images

FARK se podigao na oružje još 1964, zastupajući navodno siromašne u Kolumbiji. Od tada se borio protiv, kako navode, vladajuće buržoazije, uticaja SAD, neoimperijalizma, represije kolumbijske vojske, ali i desničarskih grupa. U akcijama FARK često su stradali i nedužni civili. Procenjuje se da trenutno ova paravojska ima 8.000 ljudi pod oružjem.

Bore se protiv stranih rudnika

Odluka Ustavnog suda koja je prokrčila put za konačno polaganje oružja došla je iste večeri kada je predsednik zemlje Huan Manuel Santos saopštio da je država spremna da razgovara i sa Nacionalnom vojskom oslobođenja (ELN), nešto manje poznatom, ali takođe komunističkom gerilom osnovanom iste godine kao i FARK. Ova manja gerila ima oko 3.000 boraca.

ELN je u utorak oslobodio Kanađanina Gernota Vobera, šefa jednog rudnika koji je kidnapovan u januaru. Ova gerila se inače protivi eksploatisanju kolumbijskih rudnih bogatstava od strane inostranih kompanija. Šef grupe Nikolas Rodrigez rekao je da „humanitarni akt“ oslobađanja Vobera predstavlja doprinos miru u Kolumbiji. Voberova kompanija „Brival majning korporejšn“ prošlog meseca je saopštila da se povlači iz poslova u Kolumbiji zbog pretnji.

nr/jil/afp/rtr/ap