Iako nije uspela da osvoji najvišu dužnost u vladi, jer su Zeleni na saveznim izborima osvojili manje glasova od SPD i CDU/CSU, njena nominacija za saveznu ministarku dvostruko je značajna: Analena Berbok će, kada njeno imenovanje bude potvrđeno, postati prva ministarka spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke i pored toga još i najmlađa osoba na toj dužnosti. Ona će 15. decembra da napuni 41 godinu.

-pročitajte još: Glavni ciljevi nove nemačke vlade

U predizbornoj kampanji na prvo mesto je stavila zaštitu klime, ali je stalno naglašavala i spoljnopolitičke teme. Jasno je pokazala da su za nju politika zaštite klime i spoljna politika usko povezane, jer zaštita klime može da uspe samo ako se sprovodi na međunarodnom nivou.

Klimatska kriza je „najveći izazov našeg vremena“ izjavila je ona u sredu (24.11.) prilikom predstavljanja Koalicionog ugovora. Cilj da se bude klimatski neutralan provlači se kroz sva područja politike – i kroz međunarodnu saradnju, i kroz spoljnu i bezbednosnu politiku, kaže Berbok.

Protiv Severnog toka 2

Tokom predizborne kampanje održano i sučeljavanje lidera stranaka sa temom: spoljna politika. Učestvovali su kandidati za kancelara Demohrišćana Armin Lašet, Socijaldemokrata Olaf Šolc i Zelenih Analena Berbok. Ako se to sada posmatra, interesantno je koje su razlike postojale između Berbok i budućeg kancelara Šolca.

Načelnih razlika nije bilo, ali jeste u pojedinim pitanjima. Berbok se jasno izjasnila protiv, a Šolc za gasovod Severni tok 2 koji kroz Baltičko more gas iz Rusije dovodi direktno u Nemačku. Njeni argumenti su bili da je gasovod pogrešna odluka kada je reč o klimi, jer se želi da se napusti korišćenje fosilnih energenata. Pored toga, smatra Berbok, gasovod Nemačku čini previše zavisnom od Rusije, a Ukrajina se oseća ostavljenom na cedilu, jer je Severni tok 2 zaobilazi.

U Koalicionom ugovoru izričito se spominje podrška Nemačke Ukrajini – protiv ruske pretnje, iako se Rusija ne spominje izričito.

Prestati da se s Kinom postupa „u rukavicama“?

Berbok načelno želi da vodi spoljnu politiku koja se više ravna prema vrednostima i koja više vodi računa o stanju ljudskih prava u važnim zemljama kao što su Rusija i Kina. To su zemlje s kojima Nemačka ima jake privredne i trgovinske odnose.

U vezi s Kinom, u Koalicijskom ugovoru se ne govori samo o konkurenciji, već i o suparništvu sistema. To je oštriji izraz koji jasno pokazuje napetosti u nemačkoj politici prema Kini. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova s novom šeficom imaće zadatak da izradi opsežnu strategiju politike prema Kini kako bismo „mogli da ostvarimo naše vrednosti i naše interese“.

Prethodna vlada s Angelom Merkel na čelu u odnosima s Kinom je, prema mišljenju brojnih kritičara, mnogo više polagala na (trgovinske) interese nego na vrednosti. Istina, dosadašnji ministar spoljnih poslova, socijaldemokrata Hajko Mas stavljao je malo drukčije naglaske nego Merkel, ali Merkel je kao kancelarka spoljnu politiku uglavnom određivala sama. Tek će se videti da li će kancelar Olaf Šolc svojoj ministarki ostavljati više mogućnosti da oblikuje spoljnu politiku nego što je to činila Merkel.

Nije jednostavna partnerka za SAD

Zanimljivo će biti i to da li će Berbok ponovo da oživi transatlantsko partnerstvo koje je u velikoj meri zamrlo tokom mandata Donalda Trampa, a koje je ostalo pasivno i nakon što je na predsedničku dužnost stupio Džozef Bakden. Berbok će morati da odluči da li će se pridružiti Bajdenovoj potrazi za partnerima u odnosu protiv Kine ili će se Nemačka uzdržati od te konfrontacije. To će u svakom slučaju biti teško balansirati.

Problematičan je i zahtev Analene Berbok da SAD povuku svoje atomsko oružje iz Nemačke i njeno odbijanje da se više novca daje za odbranu, što SAD zahtevaju već godinama. To bi moglo da vodi do daljih napetosti u transatlantskim odnosima.

Više Evrope – kao i do sada

Analena Berbok već godinama se zalaže za jači angažman Evropske unije u svetskoj politici, pre svega u bezbednosnoj. Evropska unija mora ozbiljnije da shvati svoju „mirovnu ulogu“ u svetu, kaže ona. U Koalicionom ugovoru se zahteva „stvarna zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika u Evropi“, a nacionalne vojske bi trebalo jače međusobno da sarađuju.

To je, istina, već godinama stav nemačke spoljne politike, a to podržava i predsednica Evropske komisije iz Nemačke Ursula fon der Lajen. Međutim, do sada po tom pitanju nije bilo većih rezultata i zato je pred Analenom Berbok težak zadatak.

U Koalicionom ugovoru mnogo se govori i o multilateralizmu, o jačanju međunarodne saradnje i njenih institucija kao što su Ujedinjene nacije. To zvuči kao da ga je formulisala Berbok, ali to je u suštini nastavak klasične nemačke spoljne politike. Ne mogu se očekivati dramatična odstupanja od dosadašnje linije.

„Ja dolazim više iz međunarodnog prava“

Šta dakle donosi Analena Berbok? U jednom svom nastupu od pre godinu dana svom stranačkom kolegi i kopredsedniku stranke Robertu Habeku, koji je bio ministar poljoprivrede u pokrajini Šlezvig-Holštajn, rekla je: „Šta ti znaš… da muzeš krabe? Ja dolazim više iz međunarodnog prava.“

Analena Berbok studirala je političke nauke u Hamburgu, a potom uradila i master s temom Javno međunarodno pravo na londonskoj Školi ekonomskih i političkih nauka. Intervjue daje na tečnom engleskom, što i nije samo po sebi razumljivo među današnjim nemačkim političarima.

Njen uspon u stranci Zeleni bio je brz, a isto kao je bilo i u saveznoj politici. Nakon neuspeha u pokušaju da postane savezna kancelarka, sad joj je preostalo Savezno ministarstvo spoljnih poslova.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu