DW: Gospodine Kozirjev, kakva je Vaša prognoza o pregovorima između Ukrajine i Rusije u Istanbulu, koji bi trebalo da se održe 15. maja?

Andrej Kozirjev: Bio bih veoma srećan da grešim, ali nažalost čini mi se da je to potpuno gubljenje vremena. Nema razloga da ti pregovori, ko god da u njima učestvuje, mogli da budu okončani bilo kakvim uspehom.

Jedini način da se zaustavi Vladimir Putin, zapravo se natera da se uključi u normalne pregovore i razmotri prekid intervencije, jeste da se Ukrajina naoruža do zuba, kako to ponekad kaže američki predsednik Donald Tramp. Samo ukrajinska vojska, ukrajinska ekonomija i snaga kompletne zemlje mogu da predstavlja prepreku daljoj agresiji u Evropi i nastavku tog rata. Ipak, upravo to se ne događa.

Pretpostavlja se da je Putin dospeo pod pritisak nakon diplomatskih razgovora poslednjih nekoliko sedmica. I to u trenutku kada je Tramp već izjavio da ga Putin vuče za nos i da su se stvari odvijale potpuno drugačije nego što je Putin zamišljao. Vidite li to tako?

Nema znakova da je Tramp stvarno spreman da preduzme konkretne mere, bar da nametne ekonomske sankcije, iako one ne bi bile od velike koristi. Ali on to ne čini, a kamoli da (Ukrajini) isporučuje moderno oružje, povećava vojnu pomoć itd.

Za sada vidim jedno: ni Trump, ni iko drugi na Zapadu, među zapadnim saveznicima, nije spreman da učini ono što ruski ’istočni saveznici’ čine za Rusiju. Severna Koreja i Iran isporučuju oružje i rakete. Severna Koreja sada čak direktno učestvuje u intervenciji i šalje svoje trupe. A Zapad samo priča. O kakvoj pretnji onda govorimo? Putin se navikao na te pretnje.

Da li mislite da će SAD pod Trampom da promeni svoju politiku i poveća vojno prisustvo u Ukrajini?

Naravno da bi to one mogle učiniti, to je samo pitanje političke volje. Ali oni se plaše. Plaše se Putinovog nuklearnog ucenjivanja. Međutim, Putin nikada neće posegnuti za nuklearnim oružjem zbog Ukrajine. To je čista pretnja. SAD su se plašile i još uvek se plaše. Zapad je pokazao da je slabe volje. On ima oružje. Francuska, Nemačka i Velika Britanija imaju oružje koje bi mogle prilično brzo da rasporede ili proizvedu, kako bi zaista promenile tok ovog rata, pa čak ga i okončale. Nadam se da će se Rusija povući iza svojih granica. Pregovori su samo zamena za bilo koje druge mere.

Šta mislite kao neko ko je trenutno u Vašingtonu, da li je Tramp zaista spreman da se povuče, da zaboravi na Ukrajinu i pretvara se da ona ne postoji na karti?

Mislim da bi on to veoma rado uradio. I u njegovom okruženju ima mnogo onih koji bi najradije upravo to uradili: zabili glavu u pesak poput noja i tvrdili da je Amerika na prvom mestu, da ih ništa drugo ne interesuje i da Evropa treba da radi šta želi. To pokazuje potpuni nedostatak razumevanja uloge Amerike kao vođe slobodnog sveta i američkih interesa u celini, uključujući i ekonomske. Jedino što ga sprečava jeste javno mnjenje, koje je u SAD većinski na strani Ukrajine.

Ono što mu takođe smeta jeste to što je deo američke tradicije da se iskazuje saosećanje prema demokratijama onda kada one moraju da se brane od diktature. Kao i u Evropi, u američkom Kongresu ima mnogo onih, uključujući i Republikance, koji doduše nisu otvoreno protiv Trampa, ali ipak jasno stoje iza svog stava. Postoji rezolucija o podršci Ukrajini – i Tramp mora da je poštuje.

Trebalo je da ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bude na pregovorima u Istanbulu. Bio je Vaš zamenik i Vi veoma pozitivno govorite o njemu. Ali, kakav prostor za delovanje ima ministar spoljnih poslova u trenutnoj strukturi moći Putinovog režima, posebno u ulozi potencijalnog mirovnog posrednika? Šta bi mu uopšte bilo moguće?

Baš ništa. Jer, svaki ministar spoljnih poslova, kao i ja dok sam bio ministar, sprovodi politiku predsednika. U ovom slučaju, to je diktator. Ministar spoljnih poslova služi diktatoru, ne služi interesima Rusije.

Mislim da je Lavrov veoma svestan da je ovaj rat gotovo isto tako velika katastrofa za Rusiju, kao i za Ukrajinu. A dugoročno gledano, to bi mogla da bude još i veća katastrofa. Jer, Rusija gubi sebe, dok se Ukrajina u ovoj herojskoj borbi pronalazi.

Andrej Kozirjev bio je ministar spoljnih poslova za vreme predsednika Borisa Jeljcina od 1990. do 1996. godine. Sada živi u Sjedinjenim Američkim Državama.