Angela Merkel je istovremeno i samokritična i borbena. Nakon istorijski lošeg rezultata njene stranke na pokrajinskim izborima, ona je sada preuzela odgovornost. Istovremeno je i odlučna, i odrešita, ali mirna – kao da je ponovo kandidatkinja stranaka Unije na izborima za Bundestag 2017.

„Kada bih mogla, vratila bih vreme mnogo godina unazad“. Ta rečenica Angele Merkel zvuči i setno i tužno. Raditi ovde i sada – za budućnost. To je politika. Onaj ko mnogo gleda unazad, može da se okameni od straha. Merkel smatra da je odgovorna za to što je prekasno počela da se suočava s globalnim izazovima izbeglištva i migracija. „Bog zna da nismo bili svetski šampioni u integraciji“, rekla je ona.

Angela Merkel demonstrativno prerađuje greške prethodnih godina i slabe tačke sopstvene politike – u stvari ne slabosti politike, koliko slabosti u posredovanju te politike. Ona više ne želi da govori o svojoj krilatici „Uspećemo“ – to je postala prazna reč. Umesto toga, ona želi da promene Dablinskog sporazuma o prijemu i raspodeli izbeglica. Uložila je „svu svoju snagu“ da se „ono“ što se dešavalo 2015, nikada ne ponovi. Ipak, ona i dalje stoji iza tadašnjih odluka. Ona ima „apsolutno dobar i siguran osećaj“ da će Nemačka iz ove teške faze izaći mnogo bolja „nego što smo u nju ušli“. Dok je to govorila, želela je da bude emotivna.

To su emocije jedne fizičarke kojoj je uspelo da stvori preduslove za eksperiment. A tu su još i neobično samokritične reči za predsednicu jedne stranke i uz to nemačku kancelarku. Govorila je trinaest minuta u centrali Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Berlinu, kući „Konrad Adenauer“ – što je za tzv. stejtment neobično dugo. Rezultati izbora u njenoj domovini Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji, ali i u Berlinu, pogodili su i njenu stranku, kao i nju lično – to se na Merkelovoj vidi.

Ipak, kako su nam potvrdili učesnici, na sednici predsedništva stranke o tome se nije glasno govorilo. Nije se govorilo o posledicama, ali ni o pitanju kandidature za mesto kancelarke. Bio je to sastanak vrha CDU na kojem nije bilo povišenih tonova, ali se zabrinutost jasno videla. Situacija deluje ozbiljno. Njeno priznanje doduše vodi ka pomirenju sa sestrinskom partijom , bavarskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU), ali kod stanovništva izaziva brige i strah. Ona dobro zna da ne može da ubedi one koji viču da „Merkelova mora da ode“. To se u ovom trenutku oseća – i zbog tog takođe ona pokazuje emocije.

Angela Merkel nije izgubila i ne želi da izgubi. Ona bi još jednom da se oproba. Iako ovog ponedeljka (19.9.) u svom govoru nije najavila ili nije mogla da najavi svoju ponovnu kandidaturu za mesto kancelarke, delovala je i odlučno, i borbeno.